
расковани ланци петовековног ропства.
“Странице портала Златар инфо у ризници чувају подсећања како је, крајем октобра 1912. године, испод укрштених сабљи четири балканске хришћанске земље – Србије, Бугарске, Црне Горе и Грчке”, покуњено прошла некад моћна сила Отоманског царства и како су, благодарећи стварању војног савеза малих држава, ослобођени поробљени сународници.
Тада су, у Првом балканском рату, крвљу и гвожђем раскивани ланци ропства и Старом Влаху и другим крајевима Старе Србије, колевке српске средњовековне државе сванула je слобода. Скидањем јарма туђина нестало је аговања и беговања, очаја и безнађа раје под турским зулумом ...
Портал Златар инфо у ризници у електронској верзији чува књигу Драгољуба Гагричића „Дозивање предака (записи, фељтони, епске песме – мала историјска читанка Старог Влаха“), објављену у Новој Вароши 2015. године и у њој, на 105. страни, фељтон „Златарских новости“ „Освајање слободе 1912.“.

Ево како су, пре пет година, поводом 100 годишњице слободе, „Златарске новости“ најавиле фељтон „Освајање слободе 1912.“.
- У Првом балканском рату четири савезника - Србија, Црна Гора, Бугарска и Грчка – раскивају ланце ропства, скидају отомански јарам.
- Рика топова са Јавора, 19. октобра 1912. године, означила је крај очаја и безнађа раје под турским зулумом, нестанак аговања и беговања после пет векова....
- Јаворска бригада Српске војске, под командом Миливоја Анђелковића – Кајафе, прешла је границу и потпомогнута устаницима и комитама, донела слободу Старом Влаху и колевци немањићке државе.
- С обе стране границе, која је, после Карађорђевог устанка и царских хатишерифа, нацртана где никад није била, поделивши Стари Влах 1834. године, зидани су пикети, осматрачнице, куле, утврђења, карауле, царинарнице...Једни су их зидали, надајући се скорој слободи браће преко Увца и Лима, а други да векују на висовима Јавора, Чемернице, Муртенице...
- Зулум кантар нема – вапаји народа са немирне границе, где у борби против зла и тираније, оскудице и патње, избијају буне, дижу се „гуњ и опанак“.
- Трагична судбина српског народа и непоколебљива вера у “слом душмана и победу правде”

- Родољубиви поклич проте Милана Ђурића (68), са крстом у једној и пушком у другој руци и беседа „на страшном Калипољу“.
- Учитељ Јеврем Чакаревић оставио за поколењаи памћење песму о победоносном походу Српске војске - “Бој на Сјеници и заузеће Пријепоља, Пљеваља и Нове Вароши”.
- Из рукописа новинара Драгољуба Гагричића „Златарске новости“ у више наставака преносе записе хроничара и ратних извештача, истраживача архивске грађе и аутора књига, те сведочанства из операцијских дневника и извештаја команданата са бојиштима 1912. године.
- Ово је поново ишчитавање давно објављених текстова, сажимање порука за оне којима је историјска истина значајна у једном глувом времену , а за друге све више на путу заборава.
Цртање граница и својатање
На судбоносне дане нашег краја и државе подсећамо баш у време кад појединци цртају нове границе, својатају колевку немањићке државе, бацају око и шапу на некадашње султанате... Без стида се хвале како су им преци доносили Сјеничку резолуцију 1917. године и, клечећи пред Швабом , нудили рашку земљу „да присаједине Босни и Аустроугарској“…
Златар инфо / Глас западне Србије
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.