LEVO VELIKA POŠTANSKA
close
banner-itembanner-itembanner-item

Српкиње се и даље масовно одричу наследства у корист браће и то им је савршено нормално

23/10/2017
Илустрација, фото: Глас западне Србије
Илустрација, фото: Глас западне Србије
У Србији се 36 одсто жена на селу одриче имовине у корист мушких чланова породице,

најчешће браће, иако су законом изједначене са мушкарцима. Жене у руралним пределима су сиромашније од мушкараца, њихов начин живота претежно је традиционалан и патријархалан, а већина кућних послова и брига о деци и старијима препуштена је њима.

Да се жене у Србији и даље одричу наследства показује и искуство Јелене и Бранке. Оне су образоване жене, које су међутим, васпитане да се одрекну наследства када до тога дође, односно такав однос према имовини за њих је породична традиција.

- Имала сам троје браће. Од нас четворо, отац је само мене послао на студије. Сматрао је да женско дете мора да буде образовано и школовано, а мушкарци како хоће. Сасвим ми је било нормално да земља остане браћи. За себе сам желела једну њиву поред Дрине. И добила сам је од оца - каже Јелена.

У случају Бранке међутим, никада се није доводило у питање да ће породична кућа остати брату.

-То се подразумевало, мени је то било сасвим у реду. И никада око тога нисам постављала питање - каже она.

-Чак 88 осто кућа на селу у власништву мушкараца

Правосудна пракса показује да се жене веома често одричу наслеђа у корист мушких наследника, а често не траже ни издвајање свог удела у заједничкој имовини у случају смрти супруга. На тај начин жене остају без сопствене имовине и постају економски зависне од партнера или других мушких сродника. Осим тога, жене које живе у ванбрачној заједници на селу не могу да наслеђују имовину свог партнера након његове смрти.

Сва истраживања рађена на тему наслеђивања указују да су жене у нашој земљи знатно ређе него мушкарци власнице имовине. Куће у којима живе на селу су у 88 одсто случајева у власништву мушкараца, не поседују земљу у 84 одсто случајева и готово да не поседују средства за пољопривредну производњу. Свега 13 одсто њих су власнице пољопривредног газдинства.

Традиција или дискриминација?

За психолога Зорана Мустеровића је мушка глава носилац породичне традиције, наслеђа.

- Није то дискриминација жена. Једноставно имање има породичну вредност. На имањима су живеле генерације и генерације и то је једноставно наслеђе које се преноси са колена на колено. Са друге стране, у градовима, односно урбаним срединама станови, у којим обично живи само једна породица, нема ту вредност. Зато станове подједнако деле и мушкарци и жене - објашњава Мустеровић.

Страх од осуде околине је кључни разлог због којег жене на селу и у 21. веку остају у оквирима традиције.

Међутим, културолог Ратко Божовић сматра да је породица заточена тим традиционалним вредностима.

- То је једна "гимнастика" која је дошла из прошлости. То што се жене на селу и даље одричу наслеђа у корист мушкарца говори о нашој запуштености. То је атак на родну равноправност, на људско право - каже Божовић.

Последњи подаци истраживања у Србији говоре да је женама на селу отежан приступ здравственим, социјалним, образовним и другим услугама. Оне су сиромашније од мушкараца и имају мање приступа финансијским и другим ресурсима. Начин живота жена на селу и даље је претежно традиционалан и патријархалан. Већина кућних послова и брига о деци и старијима препуштена је углавном њима. Иако жене на селу веома интензивно раде у пољопривреди, у организацији породичних пољопривредних газдинстава, оне углавном имају ограничен приступ приходима, имовини и одлучивању.

Извор: Блиц, Соња Тодоровић

Podeli

facebooktwitterpinterestredditlinkedinwhatsappvibertelegrammail

Dodaj komentar

Ime i prezime
Komentar

Dodaj sliku

image-gallery
|
Dodaj linkclose
1+1=

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.

DESNO VELIKI POŠTANSKA

Impressum

Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.


locationŽupana Stracimira 9/1, Čačak

mailredakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com


Izrada: DD Coding

© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.