
не добијају никакву надокнаду – тако данас изгледа живот жене на селу, која се води као незапослена, а заправо цео дан ради.
Женски рад је непризнат и непрепознат у пољопривреди и у домаћинству. Обично се мушкарци воде као запослени на пољопривредном газдинству, док жене на селу раде у пољопривреди као помажући чланови домаћинства, истакнуто је данас на скупу „Жене на селу:Унапређење квалитета живота у сеоском подручју“.
Потпредседница Владе Србије и председница Кооординационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић нагласила је да од четири жене које живе на селу, три раде а да за то не добијају никаку финансијску надокнаду, а са друге стране само 13 одсто жена су власнице газдинастава.
„Када треба да раде, оне су у раду најбројније на селу, а када треба да буду власнице одређене имовине оне су најмање бројне“, нагласила је Михајловић и додала да се напредак друштва мери развојем и напретком жена у једном друштву.
Подсећа да су стратегије , законе, акциони планове, важна основа, али да је још важнији реалан живот, да жене и мушкарци схвате да жена треба да има власништво над имовином, да може да ради.
„Један од пројеката који смо покренули са НАЛЕД-ом је запошљавање 1.000 жена и већ смо запослили 65 жена“, рекла је Михајловић и додала да су жене важан потенцијал на селу.
Истраживања показују да су жене на селу недовољно укључене у одлучивање, не питају се о моделу развоја пољопривреде и села, а политике и мере не препознају адекватно њихове потребе.
Родни јаз у пољопривреди спречава развој и доприноси одумирању села, поручили су учесници скупа, и нагласили да 63 одсто жена и 37 одсто мушкараца обављају пољопривредне активности на газдинству.
Мушкарци чине 86 одсто запослених на пољопривредном газдинству, док жене раде у пољопривреди као помажући чланови домаћинства.
Државни секретар Министарства пољопривреде Жарко Радошевић рекао је да мора да се афирмише рад и положај жена на селу.
Он је рекао да посебно забрињава старосна структура жена које живе на селу, да је 50 одсто жена старије од 65 година.
Стална координаторка УН у Србији Карла Херши указала је на велику улогу жена на селу, да имовина жена на селу треба да се увећава и да се призна њихова важна улога.
Посебно је истакла да треба радити на оснаживању жена и девојчица које живе на селу и планирају ту да остану.
О положају жена на селу можете погледати у прилогу Гласа западне Србије који је емитован у Дневнику РТВ -а.
Танјуг / Глас западне Србије
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.