LEVO VELIKA POŠTANSKA
close
banner-itembanner-itembanner-item

До краја године нови закон који укида парафискалне намете

25/09/2017
Илустрација, фото: atvbl.com
Илустрација, фото: atvbl.com
Србија би до краја године, како пише у последњем извештају Међународног монетарног фонда,

требало да добије нови закон о накнадама за употребу јавних добара, чиме би коначно било укинуто више од 274 парафискална намета, колико их сада има, а који у великој мери оптерећују пословање фирми.

Предлог закона требало би ускоро да се нађе пред посланицима у Народној скупштини, будући да радне групе последње две године припремају овај закон, наведено је у документу ММФ-а.

Међутим, упућени у израду закона су скептични да ће он угледати светлост дана до краја године, јер се и сад ради све под притиском ММФ-а.

Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца Србије, признаје да би био пресрећан да овај закон коначно буде донет, јер су послодавци израчунали да плаћају чак 500 разних намета који су и по седам до 10 пута скупљи у Београду него у неким другим деловима Србије. Проблем је што се преплићу таксе и накнаде па се често иста услуга наплаћује два пута, а фирма не зна шта добија за то што плаћа.

– Послодавцима се спочитава да немају профит на крају године. И они увек одговарају да не би имали ништа против да им порез на профит буде још већи, али да могу да остваре тај профит, јер су непорески намети толики да је то немогуће – каже Атанацковић .

Наш саговорник сумња да ће закон бити донет до краја године, будући да је министар финансија Душан Вујовић и крајем прошле године обећао да ће он заживети до краја 2016.

У Наледу, који учествује у радној групи за израду закона, кажу да би доношењем овог закона коначно било јасно шта привредници добијају заузврат као услугу када плате неки од 274 парафискална (непореска) намета.

Закон би коначно требало да уједначи висину такси. Намера је да се уведе јавни регистар намета који ће бити доступан свима и из ког ће се јасно видети шта је обавеза и шта мора да се плати, као и колико шта кошта. Неће, дакле, више бити преклапања, да привредници плаћају и накнаду за грађевинско земљиште и накнаду за коришћење грађевинског земљишта, за шта послодавац није добијао одговарајућу услугу, а морао је све да плати. Сада је то укинуто и решено.

Нелогично је, додају у Наледу, да извод из матичне књиге издају локалне самоуправе, а да се такса за ту услугу плаћа Републици. При том општина има трошак, јер има радника кога плаћа за тај посао.

С обзиром на то да је много нелогичности, добро би било да закон што пре заживи, али је проблем што сваку од ових такси и накнада посебно регулишу и секторски закони којим су утврђене и формуле по којима се овај парафискални намет обрачунава, што све треба ускладити.

Новим законом се изричито тражи да убудуће не може било ко да уводи нове таксе, већ ће то бити могуће само уз сагласност Министарства финансија. Значи, тачно ће се знати, истичу у Наледу, ко уводи намет, ко их наплаћује и колико шта кошта.

Како ствари сада стоје, цену често диктира место пословања. Примера ради, плаћање водоснабдевања и канализације у Крагујевцу кошта 60 динара по кубном метру, у Јагодини је три пута скупље, у Кули готово 280 динара.

Неке од нелогичности садашњег система су да одношење смећа привредници плаћају по квадратном метру пословног простора без обзира на то колико смећа имају. Морају да плате и накнаду за формирање обавезних робних резерви. Да би добили потврду да су испунили санитарне услове у кланицама, плаћају чак пет такси.

Од 247 парафискалних намета, за сваки пети привредници не знају колико ће платити следећи пут.

Привреда за непореске намете годишње издваја око 700 милиона динара.

Извор: Политика, Јасна Петровић Стојановић

Podeli

facebooktwitterpinterestredditlinkedinwhatsappvibertelegrammail

Dodaj komentar

Ime i prezime
Komentar

Dodaj sliku

image-gallery
|
Dodaj linkclose
1+1=

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.

DESNO VELIKI POŠTANSKA

Impressum

Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.


locationŽupana Stracimira 9/1, Čačak

mailredakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com


Izrada: DD Coding

© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.