
али питање је да ли ће оно довољно подгрејати тврдње пољопривредника да се због тога прогласи годином елементарне непогоде.
Последњи пут када је то учињено је 2012. када је процењена штета на две милијарде долара.
- Ово је било једно од најтоплијих лета од када се у Србији мери време, у рангу са летима 1921, 1946, 2007, 2012, 2015. године. Иза нас је око 60 дана са температуром преко 30 степени. Но треба напоменути да, иако ово лето јесте било сушно, није и најсушније – каже метеоролог Недељко Тодоровић из РХМЗ-а.
Иако жетва појединих култура још није готова, ратарима су већ средином јула ниска стабла кукуруза, мање зрно и осушени листови говорили да ће ове године бити на губитку.
- Последице суше осетиле су се на готово свим ратарским културама, а нарочито на соји и кукурузу који је ове године засејан на милион хектара... Највеће штете ће претрпети мали пољопривредни произвођачи. Већ сада је јасно да ће овогодишњи род кукуруза бити преполовљен, а многи неће имати никакав род – апелује се у молби коју су “Панчевачки ратари” и Аграрни форум Панчево упутили Влади.
Проглашење елементарне непогоде ратарима би обезбедило извесне олакшице, а они сматрају да би помоћ требало да се огледа у следећем - да држава отпише сва наметнута дуговања по основу доприноса за одводњавање, да се ПИО допринос од 72.000 динара по газдинству стави у статус мировања у 2017. години, да се дизел гориво за пољопривреднике ослободи за 50 одсто државних намета, те да држава омогући да откупна цена сунцокрета буде 45 динара килограм.
- Када би се 2017. прогласила годином елементарне непогоде, то би на првом месту значило отпис дуговања за одводњавање. Суша је за собом оставила огромну штету на нашим пољима, те нам отпис ових дугова, што је око 1.000 динара по хектару, не би много значио, али би био неки вид помоћи. Држава не би требало да размишља о једној тако минималној ставки. Ја сам око два милиона динара на губитку због суше, јер сам већи произвођач, те би око 50.000 динара, колико би ми отписали, више било олакшица него решење проблема – каже Никола Букарски из Удружење пољопривредника „Панчевачки ратари“.
Како каже, разлога за проглашење је више него довољно, јер је ова година била топлија него 2012. за шта су показатељи и сада веома јасни.
- Соја је страдала највише, а са њом сунцокрет, кукуруз, шећерна репа, пшеница. Принос кукуруза смањен је од 50 до 100 одсто на неким пољима. Ако нам не помогне, држава нас оставља само пред једном опцијом – да идуће године дигнемо кредит, постанемо таоци банака, па када данак коначно не будемо могли да платимо, да нашу земљу странци купе будзашто – сматра овај ратар.
Држава, са друге стране, чека крај жетве, како би се анализирало стање усева и донела коначна одлука.
Водостаји на биолошком минимуму
На Сави, Брзави, Моравици, Карашу, Дрини, Лиму, Великој Морави, Јужној Морави, Топлици, Јабланици, као и на Млави и Пеку, протицаји су се приближили минималним средње месечним вредностима 90-99-процентне обезбеђености, упозорио је РХМЗ јуче, Због тога неповољни су хидролошки услови за пловидбу, квалитета воде, водоснабдевања и залиха воде у акумулацијама.
Извор: Блиц, Дуња Тулимировић
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.