
Пре непуних 10 година, пред почетак економске кризе, еурибор (камата по којој европске банке позајмљују новац) је износио чак 4,7 одсто. Тај износ био је укалкулисан као део камате свих стамбених кредита које су одобравале банке у Србији. Након само две године, еурибор је пао на један одсто. Након благог опоравка, он је сада на историјском минимуму и износи минус 0,27 одсто. С обзиром на то да су стамбени кредити дугорочни, питање је колика ће бити вредност еурибора за 10, 15 и 20 година.
Према рачуници "Блица", коју смо урадили уз помоћ банака, ако узмемо стамбени кредит од 60.000 евра, лако се може видети како ће раст еурибора утицати на рате кредита. Месечна накнада овог кредита сада износи 242 евра (камата од 2,9 одсто плус шестомесечни еурибор). Ако би еурибор порастао на један одсто, рата овог кредита скочила би на 284 евра. У случају да еурибор достигне два одсто, за отплату истог кредита месечно би требало издвајати 324 евра, док би тај износ порастао за више од 100 евра у случају да еурибор оде на три одсто. Тако би рата овог стамбеног кредита била невероватних 359 евра.
Економски аналитичари због тога упозоравају да треба добро пазити приликом узимања стамбених кредита. Професор Економског факултета Љубодраг Савић каже да се у економији већина ствари не може предвидети. Како наглашава, тешко је прогнозирати како ће се развијати економија ЕУ, али да је логичније очекивати да ће се опорављати и да ће доћи до раста еурибора.
"Не треба заборавити да смо имали велике светске кризе у прошлом веку, попут оне из тридесетих или седамдесетих година када су сви говорили да се свет никада неће опоравити. Па се ипак опоравио и све заборавио", наглашава Савић и додаје:
Стамбени кредити узимају се на период од 25 или 30 година. Грађани о томе требају добро да размисле да се не би провели као они што су узимали кредите у швајцарцима.
Банкари не желе да дају прогнозе за дужи период, али кажу да ће бити потребно доста времена да се овакав тренд еурибора промени.
"Питање је да ли ће раст привреде ЕУ достићи више од два одсто на крају 2017. и у 2018. Нарочито имајући у виду значајан раст евра у односу на долар претходних месеци. То обара стопу инфлације, а примарни циљ Европске централне банке је да она буде на нивоу од два одсто. То говори да је инфлација опет у силазном тренду и питање је да ли ће ЕЦБ моћи да смањи постојеће олакшице, што би био један од предуслова за раст каматних стопа", објашњава шеф службе за макроекономска истраживања Сосијете женерал банке Драгослав Величковић.
Како додаје, еурибор је и даље на скоро историјски ниском нивоу.
У Интези такође истичу да се очекује се да ће ЕЦБ одложити почетак заоштравања монетарне политике, а битније померања базне камате ЕЦБ и еурибора навише треба очекивати тек у 2019.
Блиц
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.