
Достигла је и 40 динара за килограм, што је рекорд у последњој деценији. Висока цена и мањак шљиве утицаће и на цену националног пића, ракије.
Раде Лукић из Доње Трепче на пола хектара гаји око 250 стабала шљиве. Због суше род је нешто мањи, али је зато цена добра.

Фото: Глас западне Србије
Хладњаче су ране сорте откупљивале за око 30 динара по килограму, међутим "стенлеј", чија се берба приводи крају, плаћају од 35 до 40 динара. А све што не оде у откуп, завршиће у кацама за печење ракије.
"У хладњачу ћемо предати око вагона, а око 40 лампека ће бити за печење ракије", рекао је Лукић.

Фото: Глас западне Србије
Радосав Секулић из Виљуше код Чачка, већ припрема свој лампек. Овогодишњи род отићи ће за производњу ракије. Шљиву гаји на 60 ари, углавном за своје потребе.
"Овогодишњи род је подбацио најмање 30 одсто, али без обзира на то своју шљиву никад не предајем већ је остављам за ракију", истакао је Секулић.

Фото: Глас западне Србије
Са друге стране велики регистровани произвођачи ракије кажу да је ова година лоша за прерађиваче.
"Нема довољно шљиве за ракију. Ова година је врло специфична, јер смо у пролеће имали мразеве који су узели свој данак, у појединим деловима град је учинио своје и на крају суша је све докрајчила. Количине шљиве, које су тренутно на тржишту мале, квалитет је спорадичан", рекао је произвођач ракије Милош Плазинић.
Због суше, али и добре цена шљиве, националног пића - ракије биће мање, што ће највероватније утицати на цену, која се тренутно креће од 300 до 1.100 динара.
"Сигурно ће доћи до благог скока цене ракије, с обзиром да је тржиште онолико колико јесте и да тражи одређене количине. Ове године неће бити уобичајних количина ракије које се производе", истакао је Плазинић.
Шљива је у Србији несумњиво водећа воћна врста. Годишња производња износи између 500.000 и 600.000 тона.
У чачанском крају под воћем је 6.000 хектара, половина од тога су шљивици.
Глас западне Србије
Погледајте прилог ГЗС који је емитован у Вестима Б92
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.