LEVO VELIKA POŠTANSKA
close
banner-itembanner-itembanner-item

Кромпир ипак преживео сушу

15/08/2017
Пољопривредници успели да спасу род, фото: Глас западне Србије
Пољопривредници успели да спасу род, фото: Глас западне Србије
Чачак - Како би произвођаче упознали са појединим сортама, које до сад нису имали прилику да узгајају, Пољопривредна стручна служба из Краљева

извела је на имању Горана Мајсторовића, својеврстан оглед где је под истим условима засађено 28 различитих сорти кромпира. Саветник службе, Ненад Нешовић, истиче да је своје сорте изложило 11 излагача из Србије, али и из земаља региона.

“Све сорте смо посадили у једном блоку и саме разлике између њих су евидентне. Кромпир смо посадили 10. априла, а сад кад смо га извадили, можемо да говоримо о роду и његовом квалитету. Скоро све сорте које смо посадили су успеле, али одрадићемо и додатне анализе, како би произвођачима могли предочити конкретне чињение и понудити сорте, које најбоље успевају на њиховом терену”, изјавио је Нешовић.

Фото: Глас западне Србије

Пољопривредници чачанског ове године су се сусрели са бројним проблемима. Влајко Шишовић, произвођач кромпира из Балуге наглашава да је суша претила да десеткује род, али и поред лоших услова, успео је да оствари задовољавајући принос.

“На два хектара засађене су сорте бела роса и синора. Своје усеве морали смо да ускладимо са потражњом локалних купаца, где је пласман наше робе сигуран , а цена задовољавајућа. Лош период за кромпир наступио је са високим температурама, кад је кромпир практично престао са вегетацијом, али уз помоћ система за наводњавање успели смо да оставримо принос виши од 30 тона по хектару”, навео је Шишовић.

Произвођачи се слажу да улагања нису занемарљива, а род и пласирање на тржишту различити су из године у годину. Горан Мајсторовић, који под кромпирима има 20 хекатара, каже да зараде има, али да није лака.

“Велике су разлике у ценама у ланцу производње. Цена која се понуди нама у огромном је дисбалансу са ценом која као крајња дође до купаца. Требало би да се за нас произвођаче уведу неке мере, како би се тај однос поправио. Ја сам био принуђен да тоне прошлогодишњег кромпира бацим, јер ми је вређало част, да га продам по цени од 12 динара”, јасан је Мајсторовић.

Фото: Глас западне Србије

Различите сорте кромпира, захтевају различите услове, али по речима професора Агрономског факултета, Драга Милошевића, системи за наводњавање су кључан фактор.

“Ова година је заиста била екстремна кад су температуре у питању. Суша је умало уништила сав род, а оно што је најбитније у таквим условима јесте вода. Системи за наводњавање би требало да постану приоритет кад су улагање и субвенције у питању, јер могу спасити приносе кад се задесе високе температуре, као овог лета”, нагласио је Милошевић.

Чачански произвођачи углавном е баве узгојем меркантилног кромпира и чипсастих сорти. Род пласирају на домаћем тржишту, а нешто ређе извозе у иностранство.

Глас западне Србије

Podeli

facebooktwitterpinterestredditlinkedinwhatsappvibertelegrammail

Dodaj komentar

Ime i prezime
Komentar

Dodaj sliku

image-gallery
|
Dodaj linkclose
1+1=

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.

DESNO VELIKI POŠTANSKA

Impressum

Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.


locationŽupana Stracimira 9/1, Čačak

mailredakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com


Izrada: DD Coding

© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.