
у дуговеку љубав Милице Матијашевић (36) из Лучана и др Дениса Михајловича Трушина (40) из Москве. У којој је рођен Михаило Денисович (6), преноси Политика у штампаном издању.
Њихов јуноша иде у вртић у руском престоном граду и полако се припрема за први разред школе, а и мама је морала да учи како би положила за Рускињу.
- Завршила сам Економски факултет у Београду и желим да се запослим у Москви, али без држављанства то тамо не иде. А услови за пријем су непоткупиви, морате показати збиљско знање, негде у висини наше мале матуре – каже Милица Трушина за „Политику”.
Напомиње да је од руског држављанства још далеко:
- Заправо, и не знам да ли ће га узети јер бих морала српског да се одрекнем, а ја то не желим. Али, ово што ја полажем неопходно је ради добијања сталног боравка са роком на пет година, па се сваких пет следећих продужава. Посао се може наћи и без дозволе боравка али не у струци, већ, рецимо, на дужности касира у продавници, чистачице или таксисте. У сваком случају, и ту је нужно знање језика, тако да ова места попуњавају обично људи из бивших совјетских република.
Шта мора да зна како би добила боравак на шпрвих пет лета? Неопходно је, најпре, поуздано владање руским језиком, односно средњи ниво б – 2 којим, рецимо, код нас у Србији поседују ученици осмог разреда.
- На испиту из националне историје имала сам 19 тачних одговора. Ево како су гласила нека питања: кад је била Курска битка, колико је трајала опсада Лењинграда, од које до које године су Путин и Меведев били председници РФ. Тачно сам одговорила и да је Русија крштена 988. године у доба кнеза Владимира, а погрешила само на једном месту. У некој бици 1242. Руси су се одбранили од Немаца, а ја мислила од Пољака.
Разговарали смо недавно, док је била у свом драгачевском завичају како би у Москву повела малог Михаила, који је три месеца провео код бабе и деде у Лучанима. Каже да је положила и трећи блок – познавање националних закона – а у завршници ју је чекао и обавезни лекарски преглед – на хив, туберкулозу, хепатитис, затим разговори са психијатром и токсикологом, око опијата.
- Већ сам се навикла на ту врсту суштинске писмености којој је посвећен руски народ. На пример, нова станица метроа, Достојевскаја на северу Москве, има велики портрет славног писца, а свуда около су изводи и одломци из његових књига. Не зна се да ли то путничка станица или музеј. А Денисова баба Марија, која има 82 године и уопште није ишла у школу и данас живи у Рјазањској области према Белорусији, сасвим правилно рецитује „Јевгенија Оњегина”, стиховани роман Пушкинов. Чини ми се да сви Руси, чим се роде, већ знају Јесењинову песму о мајци.
Док чека дан да, као Српкиња са боравиштем, добије намештење, Милица обавља дужности домаћице и брани Москву од прича да је најскупљи град.
Цене хране су тек нешто веће него у Србији, вели. У њиховом, Черјомушком реону, удаљеном 12 минута метроом од Кремља, пијаца је као и многе у Русији смештена у једну велику зграду. Има и сељака из Подмосковља који за килограм лука траже 30, за кромпир 40, папирка је 250 рубаља. Лименка пива за Дениса је 60 рубаља, вртић за Михаила 3.000, месечна карта за метро са 60 улазака 1.700 рубаља (1 рубља – 1,94 динара).
- У Москви су ресторани скупи. Одемо у „Генацвале”, што на грузинском значи пријатељ, овде у центру Москве, и ту је вечера за двоје, неко месо, две салате и пола литра вина, 100 евра. У самопослузи је, иначе, пола литра вотке „стољичнаја” 400 рубаља. Зато Денис, чим дођемо у Чачак, трчи у градску пивницу, каже да је то права кафана. Повратна карта авионом је 300 евра и мада сваког дана са Шереметјева ка Београду полећу четири авиона, морам бар 15 дана раније да је наручим интернетом.
Како се сналази пола Рус, пола Драгачевац?
- Михаило савршено говори оба језика и не меша их. Кад је био у Херцег Новом, са Денисовим родитељима, сестром Маријом и њеном породицом, све време причао је руски, без проблема. Ја увек тражим од Дениса да нас двоје говоримо на руском, како бих што правилније савладала језик.
Трушини су, иначе, одреда правници, и сви су дипломирали на академији МГИМО. Денис је, као доктор права, запослен у једној компанији која има разнородне делатности, поред осталог држи и тремоелектране, а говори још енглески, српски, португалски, служи се шпанским и немачким.
- Мој суспоруг обожава Србију, 11 пута је био на Космету, три пут на Светој гори. Тако је 2010. полазећи са Хиландара ка Москви замилио монаха да му у молитви нађе некога, пошто је у 33. години још био нежења а по руским обичајима морао би већ да има дете у школи. Дошао је у Београд и случајем, уместо да се упути као Фрушкој гори како је планирао, окренуо на Сабор у Гучи. Ту смо се први пут срели, упознали, одмах заволели и од тог дана нисмо се раздвајали.
Извор: Политика, Г. Оташевић
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.