
у својим финансијским извештајима не показује веродостојне податке, већ смањује своје губитке, повећава своју ликвидност, на папиру, и на тај начин је све теже проценити када неком шаљете робу или испоручујуте услугу да ли је он у стању да то и плати у договореном року или не
Податак да хрватски Агрокор дугује најмање две милијарде евра својим добављачима показује да цео регион у којем послује тај концерн има исту фалинку – нити се поштују закони о роковима плаћања, нити надлежне службе контролишу њихову примену. Да није тако, можда власник Аргокора Ивица Тодорић и неки српски новокомпоновани богаташи не би доспели у дужничку кризу и фирме им не би отишле у стечај, а њихови повериоци остали без свог новца.
У Србији је у 2016. години према подацима Агенције за привредне регистре просечан рок плаћања добављачима био 123 дана, што је дупло дуже од законом прописаног. Тај систем краткорочног задуживања, али без плаћања камата и на штету пословних партнера, узрок је и последица неликвидности великог дела привреде и из тог зачараног круга тешко је изаћи.
Разлози таквог стања су, како објашњавају стручњаци, хронична економска криза, нереформисан јавни сектор, спори развој нове привредне структуре, слабе институције, тако да и солидни закони, попут Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама не могу да дају резултат, јер се примењују селективно и неефикасно. Шта вреди закон, кад трговци уцењују своје добављаче да ће им робу избацити из полица или ставити на мање видљиво место, а произвођачи да ће престати да набављају сировине од оних који инсистирају на поштовању рокова плаћања. За Тодорићеве трговинске ланце у Србији ради 150 добављача који на наплату чекају и до 210 дана и са зебњом прате како власт у Хрватској спроводи "лекс Агрокор” и санира ту компанију, јер не знају кад ће и у ком износу наплатити своја потраживања.
Истраживање "Европске навике плаћања”, које је за потребе компаније ЕОС Матрикс на узорку од 200 менаџера фирми у Србији спровео ИПСОС показало је да се у 2016. години сваки трећи рачун није плаћао на време, а када клијенти пропусте рок плаћања, компаније у просеку морају да чекају 50 дана за наплату, што је далеко најдуже у Европи, где се чека 21 дан.
У земаљама западне Европе на наплату закаснелих потраживања најдуже чекају немачке компаније (23 дана), а у источној Европи грчке (26 дана). Такође, у Немачкој је истовремено и рок за измирење новчаних обавеза од дана када је дужник примио фактуру, односно други захтев за плаћање од повериоца који је испунио своју уговорену обавезу, у просеку најкраћи од свих посматраних земаља и износи такође 23 дана, док је у Грчкој тај рок 48 дана, готово као у Србији.
Показало се да у Србији постоји велика разлика у навикама плаћање код приватних и пословних купаца - правовремено плаћање у сектору приватних клијената је на европском нивоу, док је у пословном сектору на најнижем нивоу у Европи. Приватни клијенти у Србији имају рокове плаћања у данима на нивоу источноевропског просека (30 дана) и држе европски просек у измиривању својих обавеза на време (79 одсто), а најбољу праксу плаћања у Европи показују при кратким роковима плаћања.
За разлику од њих, пословни клијенти имају скоро најдуже рокове плаћања у Европи (46 дана), одмах после Грчке (51 дан). За само 12 одсто рачуна рокови плаћања су краћи од 30 дана. Проценат закаснелих и ненаплативих потраживања, посматрано секторски, највећи је у трговини, чак 36 одсто. У том сектору након истека рока плаћања пословни клијенти су у просеку подмиривали потраживање по рачуну тек после 55 дана, док је у сектору услуга, укупно посматрано, то трајало 63 дана.
Извор: Нова економија
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.