
разлог је зашто је народни посланик и лекар Душан Милисављевић (ДС) покренуо иницијативу за измену Закона о раду.
Он ће већ у среду предати свој предлог закона по коме послодавци више неће моћи да отпуштају раднике уколико оболе од неке малигне болести, односно све док им траје лечење и рехабилитација. Такође, тражиће да им се одобри да примају 100 одсто плату све док су на боловању због лечења.
Плата 100 одсто и сигурност да неће доћи до отказа
Ово би се, додаје он, односило на раднике који оболе од било које врсте малигних тумора - леукемије, хочкин лимфома, саркома, карцинома. Да се закон примењује као и када су труднице у питању, које не могу добити отказ док су у другом стању.
"Финансијска ситуација је такође битна за ове људе, јер током лечења потребно је да им исхрана буде што квалитетнија, да користе разне витамине и минерале, што није ни мало јефтино. Мислим да држава мора и на овај начин да води рачуна о својим грађанима", каже др Милисављевић.
Виолета, као и Сања, жене су које су оболеле од карцинома, али им је у јужнокојерској фабрици "Јура" истекао уговор, док су биле на боловању због лечења. Управо је болест била разлог зашто им послодавци нису продужили уговор, што није незаконито, јер у Закону о раду о оваквим ситуацијама ништа није прецизирано.
Сваки 10 радник на боловању због рака
Да ствар буде још гора судбину ове две жене дели готово сваки десети запослени или 68 хиљада људи у Србији, који су у прва три месеца ове године одсуствовао са посла дуже од 30 дана управо због неке од малигне болести.
Наша земља је међу водећим када је стопа оболелих у питању. Сваке године од рака оболи око 36.000 људи, а умре око 19.000 пацијената, због чега су малигне болести један од водећих узрока оболевања и умирања у нашој земљи.
Мења законе
Посланик Душан Милисављевић се први заложио за усвајање Зојиног закона, који сада омогућава бољи третман малишана оболелих од тешких ретких болести. Са Аутономним женским центром радио је на томе да се наслиници удаље из породице.
Борио се и да се у Републичком фонду за здравствено осгурање унесу нове шифре, како би деца, којима је потребна трансплантација срца и плућа, ову интервенцију могла да обаве у иностранству о трошку државе. Мала Анита Балаж била је прво дете које је захваљујући тим новим шифрама трансплантирана у Бечу.
Блиц
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.