која је уједно једина установа културе у овом месту.

Крчмарица Душица Мунитлак каже да не може да се заради од овог посла, највише људи има празником и радним даном.

Миланко Мунитлак објаснио нам је како теку земаљски дани једног сељака у Мочиоцима.

“Данас смо провели цео дан у кафани. Имало је друштва седели смо, пили нисмо се замерали. Одем кући намирим стоку, па се вратим”, каже Мунитлак.

Ови ведри сељани иако живе далеко у планинама не кукају уздају се у својих десет ноката.

У дугим зимским данима кадана “Код Душице” је за малобројне мештане Мочиоца је библиотека, позориште али и црква у којој се најчешће моле богу.

Глас западне Србије