
забележила је у 2016. раст од 5,4 одсто у односу на претходну годину.
Први пут у последње време је тај раст је већи од укупно оствареног на нивоу Републике, на чијој је територији забележено повећање од 4,6 одсто. У односу на 2015. годину, вредност спољнотрговинске размене на подручју Региона већа је за 2,3 одсто и укупно је износила око 1,1 милион долара.
Плате су, међутим, у овом делу државе биле значајно ниже од државног просека, а и потрошачке цене су у истом периоду повећане за скоро два процената. Према подацима ужичке Привредне коморе, сва три сектора индустрије остварила су раст обима производње : прерађивачки за 4,3 одсто, снабдевања електричном енергијом за 6,3 и рударства за чак 35,7.
- Од укупно 17 индустријских грана заступљених на подручју Региона, чак 11 је остварило раст производње, док је у њих шест забележен пад. Највећи раст био је у производњи прехрамбених производа, пића, текстила, гуме и пластике, металних и производа од неметалних минирала, намештаја, снабдевања електричном енергијом, док су најнижи индекси физичког обима забележени у производњи одевних предмета, коже, дрвета, машина и опреме, као и хемикалија и хемијских производа, наводи се, између осталог у извештају РПК за град Ужице и општине Нова Варош, Чајетина, Пријепоље, Прибој, Косјерић, Ариље, Сјеница, Пожега, Бајина Башта и Ивањица.
Лане је спољнотрговинска размена региона била у благом порасту (већа за 2,4 одсто у односу на 2015.) и износила је скоро 1,2 милиона долара. Извоз је повећан 2,8, а увоз за два процента. Остварени суфицит је био већи за седам одсто. У укупној спољнотрговинској размени, Ужице учествује са 65 одсто, а у свим општинама региона остварен је суфицит у размени са иностранством. Највећи суфицит оствариле су општине Ариље, Пожега, Чајетина, Косјерић и Ужице. Посматрано по делатностима, највеће учешће у извозу остварено је у производњи метала и металних производа, следе прехрамбени производи, машине и уређаји, производња текстила и производи од гуме и пластике. Са територије наше регије, највише се извозили алуминијумски и бакарни производи, а потом и воће, одећа и муниција. Земље извозни партнери су Немачка, Италија, Бугарска, Бразил, као и комшије у региону, а увозни Русија и Казахстан. Групације земаља у којима је реализован највећи обим извоза -више од 80 одсто су Европска унија и бивше југословенске републике.
Ниво просечне зараде исплаћене на подручју Златиборског округа у децембру прошле године, значајно је нижи од републичког просека. Она је у нашем Региону износила око 55.398 динара, што чини 88 одсто државног просека. Највиши ниво зарада остварен је у Севојну (71.460), Ужицу (66.468), и Косјерићу (61150), а најнижи у Ариљу (40.607) и Ивањици (43.238). Просечна лањска зарада у општини Нова Варош износила је 46.685 динара. Од 25 округа, Златиборски се по висини зараде налази на 12 месту.
- На подручју Региона су запослена 72.085 лица што је знатно више у односу на просечну запосленост из 2015. када их је било 64.540 или 2013. када је било евидентирано 61 987 запослених лица. Структура запослености по делатностима дужи период није битније промењена у односу на претходне године - највећи број оних који имају посао ангажовани су у прерађивачкој индустрији, здравству, образовању, трговини, грађевинарству и саобраћају, наведено је такође у извештају Регионалне привредне коморе, уз податак да је на подручју Златиборског округа у децембру 2016. незапослених било тридесетак хиљада, од којих је 1.500 новопријављених на евиденцији тржишта рада. Без посла је у том периоду било укупно 2.064 Нововарошана, док их је у јануару ове године евидентирано 2.124.
Према подацима РПК, потрошачке цене су, иначе, у односу на децембар 2015. лане повећане за 1,7 одсто, а највише су поскупели храна и безалкохолна пића, дуван, дажбине за струју, воду и комуналије, али и намештај, здравствене и транспортне услуге.
Р. Поповић/Данас
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.