LEVO VELIKA POŠTANSKA
close
banner-itembanner-itembanner-item

У Србији највеће разлике између богатих и сиромашних

18/03/2017
Фото: Телеграф
Фото: Телеграф
У Србији 20 одсто најбогатијих има на располагању девет пута више новца од 20 одсто најсиромашнијих, и по том показатељу неједнакост у Србији

израженија је него у било којој чланици ЕУ где је тај однос 5,2 пута, показао је нови извештај европског статистичког завода Еуростат.

Од земаља обухваћених извештајем, Србија има највећу неједнакост по расположивом приходу, односно приходу умањеном за порезе и слична давања, који се може трошити или штедети, а следи Турска са разликом од 8,7 пута, док је у ЕУ ситуација најнеповољнија у Румунији где је овај однос 8,3.

Извесна разлика у примањима сматра се позитивном, као подстицај за рад, иновације и усавршавање, али се велики распон повезује и са сиромаштвом, социјалном искљученошћу, и криминалом, наводи се у извештају Еуростата који се базира на подацима из 2015. године.

Најмање разлике у ЕУ бележе се у Словачкој и Чешкој – 3,5, док је разлика испод четири и у Финској, Словенији, Шведшкој, Холандији и Белгији.

Аустрија, Немачка, Мадјарска, Пољска и још неке земље спадају у привреде са разликом у примањима измедју четири и пет, Италија и Португалија су у групи земаља са разликом до шест, док су разлике веће у балтичким земљама, Шпанији, Грчкој, Бугарској Румунији.

Србија спада у мањину земаља у којима старији од 65 имају нешто веће приходе од младјих, са односом око 1,1, а ово је случај у шест земаља ЕУ – Луксембургу, Грчкој, Француској, Шпанији, Мадјарској и Румунији, док је у ЕУ у просеку старији имају приходе на нивоу 93 одсто осталог становништва.

Ситуација је по овом показатељу најнеповољнија у Естонији, Летонији, Бугарској, Литванији, а следе Малта, Данска, Шведска и Белгија, где старији имају испод 80 одсто прихода остатка становнишва, а у извештају се напомиње се да би тај низак однос могао да буде одраз висине пензија.

Србија је такодје медју земљама у којима је највиши ризик од сиромаштва, мерен уделом људи који имају примања испод 60 одсто средњих примања у земљи (медијане).

По овом показатељу, најнеповољнија ситуација је у Румунији – 38,2 одсто и Шпанији, док су изнад европског просека од 25 одсто још и Грчка, Бугарска, Италија, Португалија, а најмањи ризик од сиромаштва је у Финској (13,2 одсто), Француској (15,7 одсто), док је у Немачкој око 22 одсто.

Према једном другом извештају Еуростата, Србија је при самом дну у Европи и по нето средњем приходу пунолетног становништва, са годишњим приходом од 2.591 евра, од чега нижи приход има само Румунија 2.410, док је европски просек 16.580 евра.

Извор: Бета

Podeli

facebooktwitterpinterestredditlinkedinwhatsappvibertelegrammail

Dodaj komentar

Ime i prezime
Komentar

Dodaj sliku

image-gallery
|
Dodaj linkclose
1+1=

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.

DESNO VELIKI POŠTANSKA

Impressum

Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.


locationŽupana Stracimira 9/1, Čačak

mailredakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com


Izrada: DD Coding

© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.