
Оваква ситуација посебно са експлозивним растом готовинских кредита у прошлој години од скоро 20 одсто, као и кредита за рефинансирање који су порасли за 50 одсто, а који у себи носе и елемент кеш кредита, јер банке неретко нуде зајам за рефинансирање за 20 или 30 одсто већи од постојећег дуга, довео је до првих упозорења. Тако је Славица Павловић, председница Извршног одбора Еуробанке, на банкарском панелу на прошлонедељном Копаоник бизнис форуму упозорила да би банке требало да информишу клијенте јер се неки презадужују или узимају кредите иако им нису потребни.
Неки учесници форума попут Драгана Ђуричина, професора Економског факултета у Београду позвали су чак и на лимитирање кеш кредита с обзиром да би Србија требало да тражи раст у извозу и инвестицијама, а не у домаћој потрошњи.
Генерални секретар Удружења банака Србије Верољуб Дугалић оценио је да је било какво ограничавање кредита било којој групи неприхватљиво, као и да није проблем у банкама које су ликвидне већ у привреди која се не задужује.
"Банке имају пара и могу да кредитирају и грађане и привреду. Проблем је што нема довољно добрих пројеката, а с друге стране много је фирми које имају проблема са отплатом претходних кредита. Није проблем у томе да су грађани презадужени већ што је мала плата. Када је просечна плата 370 евра, а бар 60-70 одсто људи прима мање од тога, сваки кредит је проблем без обзира на камату", објашњава Дугалић.
Заиста у конкуренцији 10 земаља Централне Европе и Балкана Србија има најмању задуженост по становнику, али и најмању просечну нето плату. Тако просечан становник Србије дугује банкама 936 евра, а зарађује месечно 371 евро. По задужености по глави становника смо на зачељу, а по висини нето плате смо само испред Македонаца.
Када се гледа просечна задуженост у односу на просечну нето зараду имамо најбољи (најмањи) однос - дугујемо у просеку по само по 2,5 плате. Најзадуженији (у односу на плату) су Словаци чији је просечан дуг банкама осам пута већи од просечне плате. Иза њих су Чеси чија је просечна задуженост 6,6 просечних плата, а следећи иза њих су Хрвати са дугом 4,8 пута већим од плате. Занимљиво је и да становништво свих ових земаља има већу штедњу у банкама (по становнику) од дугова по основу кредита.
Највећу штедњу по становнику имају Словенци 8.235 евра, за њима Чеси 7.907 евра па Словаци (6.210 евра) и Хрвати (6.113 евра). И у овом сегменту становници Србије су са штедњом од 1.283 евра по човеку само испред Македоније, па ипак је близу 40 одсто већа од просечне задужености.
Извор: Данас, М. Обрадовић
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.