
у сваком тренутку бити директно повезана са системом Пореске управе. Другим речима, око 180.000 фискалних каса мораће да се мења или да се дограђује. Тако ће порезницима контрола бити знатно олакшана, али ће привредници, неспорно, претрпети значајне трошкове.
- Радна група Министарства финансија започела је рад на измени текста радне верзије Нацрта закона о фискалним касама, који предвиђа електронско преузимање података из фискалних каса - потврдило је "Новостима" Министарство финансија. - Приликом израде закона, који би требало да се усвоји до краја године, водиће се рачуна да измене не доведу до значајног финансијског напора пореских обвезника, а размотриће се фазно увођење нових решења.
Унапређење фискализације је једна од мера предвиђених Националном стратегијом за борбу против сиве економије, коју је, на предлог Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД), усвојила Влада Србије. Уз њу иде и предлог да се прошири обухват фискализације, односно знатно смањи број привредних грана које сада немају обавезу таквог евидентирања промета.
Привреду, међутим, ове најаве из Министарства финансија нимало не радују. Напротив, упозоравају да им се беспотребно намеће нови трошак који велики број малих предузећа неће успети да истрпи.
- Увођење онлајн фискализације је једна тајна ствар на којој ради Министарство финансија. Привреда о томе не зна ништа - каже Небојша Атанцковић, председник Уније послодаваца. - Једина земља у којој то још постоји је Хрватска и у њој уопште није дошло до повећања прихода од пореза на додату вредност. Апсолутно се није доказала оправданост њеног увођења. Нама су се обратили стручњаци из ИТ сектора, из групације Привредне коморе Београда, и они тврде да то није најбоље решење. Кажу да постоји јефтинији начин. Мене занима да ли је неко размишљао како ће обезбедити инетрнет везу на свакој тезги на бувљаку или у сваком делу Србије.
Према подацима Удружења послодаваца укупни трошкови онлајн фискализације крећу се од минималних 710 евра по продајном месту до чак 2.100 евра. Реч је о рачуници која је резултат анкете Асоцијације сервиса фискалних уређаја (АСФУ) на више од 2.000 фирми. Она је показала да 79,71 одсто фискалних каса раде самостално, без надређеног рачунара.
- Ово значи да 183.333 фискалне касе ради у објектима где нема надређеног рачунара, што даље значи да порески обвезник мора да баци постојећу касу, која кошта од 120 до 250 евра и купи следећу опрему: пос рачунар (300-500 евра), термални штампач (60-300 евра), Оперативни систем (100-300 евра), софтверску апликацију (250-1000 евра) - наводе у Удружењу послодаваца.
Студија
Све време стручна јавност чека резултате студије која треба да покаже који је најефикаснији начин унапређења фискализације. Секретаријат за јавне послове анализирао је студију, а резултати се налазе у - Министарству финансија. Закључци до јавности још нису стигли. За резултате је заинтересован и Фискални савет који према тренутним подацима којима располаже, сматра да онлајн фискализација није економски оправдана.
Извор: Новости
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.