LEDENICE I PRIJAVE: PRIVEDENI NASILNICI, A PROMOTERI NASILJA PONOVO SE IZVUKLI?!

Čačak-Čačanska policija je povodom napada na Anu Bekutu tokom koncerta na Gradskom trgu, u noći dočeka Pravoslavne Nove godine, podnela krivične prijave protiv šest osoba iz Čačka zbog sumnje da su izvršile krivično delo

„nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu“. 

Kako je saopštio MUP, sumnja se da su ledenicama gađali Anu Bekutu i članove orkestra tokom javnog nastupa. Prijave su podnete protiv: G. M. (1984), T. B. (1990), D. I. (2007), M. R. (1992), S. M. (1972) i D. T. (1972).

Četvoro osumnjičenih je, uz izveštaj o policijskom hapšenju, privedeno na saslušanje u Više javno tužilaštvo u Čačku, dok su se dvoje odazvali po pozivu, a protiv svih su prijave podnete u redovnom postupku.

Istovremeno, MUP je najavio i da će protiv još pet osoba iz Čačka biti podnete prekršajne prijave zbog „nepristojnog, drskog i bezobzirnog ponašanja“ po Zakonu o javnom redu i miru: A. T. (1960), B. M. (1985), D. M. (1988), V. J. (2004) i D. S. (1982).

 

Međutim, ono što je nakon ovakvog epiloga posebno upalo u oči javnosti jeste sledeće: sinoć se ispred suda okupilo petnaestak pripadnika opozicije da protestuje zbog privođenja.

Dakle, umesto jasnog otklona od nasilja, građani gledaju paradoks — demonstracije podrške onima koji se sumnjiče da su na javnom skupu ledenicama gađali ženu, izvođača i orkestar.

 

PODSTREKAČI I PROMOTERI NASILJA IZVUKLI SE BEZ IKAKVIH POSLEDICA

 

A drugo pitanje — možda i važnije — tek dolazi na red: gde su u ovom spisku oni koji su danima stvarali atmosferu linča? Gde su inspiratori i organizatori, oni koji su preko društvenih mreža i portala pumpali pozive,

 raspirivali bes i gurali ljude ka sukobu, kao da je trg rov, a ne mesto okupljanja? Jer, MUP je saopštio ono što je uradio — prijave protiv konkretnih učesnika. Ali javnost vidi ono što nije uradio niko: nije dotaknuta politička i propagandna kuhinja koja je gurala masu ka nasilju.

U prevodu: izvršioci su procesuirani — podstrekači su se sklonili. Oni koji su podizali temperaturu, crtali mete, delili parole i „pravili teren“ sada peru ruke, glume zabezeknutost ili, još gore, pojavljuju se kao zaštitnici privedenih.

Ispada da je u ovom gradu najlakše biti huškač: napišeš objavu, pustiš snimak, pozoveš „narod“, a kad se desi sramota — neko drugi odgovara.

 

Čačak ima pravo da traži punu istinu: nasilje na trgu nije palo s neba. Ne nastaje ledenica u ruci bez prethodnog ohrabrivanja, bez atmosfere „dozvoljeno je“, bez javnog huškanja i relativizacije nasilja.

Zato je logično i legitimno pitanje: da li će se institucije zaustaviti na izvršiocima ili će se ići do kraja — do onih koji su organizovali, podsticali i stvarali uslove da se napad dogodi?

 

Ovo nije pitanje politike — ovo je pitanje elementarne bezbednosti. Danas je meta pevačica. Sutra može biti novinar. Prekosutra bilo ko ko se nađe „na pogrešnom mestu“ u pogrešno vreme.

Trg nije ničija privatna pozornica za bes i divljanje. I ako se poruka svede na to da će odgovarati samo oni koji bacaju, a ne i oni koji podstiču — onda smo legalizovali huškanje kao najprljaviji oblik borbe.

 

Čačak zaslužuje da nasilje dobije ime, prezime i posledicu — od poslednje ledenice do prvog poziva.

 

GZS