
Тако да међу члановима добровољних пензијских фондова у Србији има и тромесечних беба, док је укупан број деце старе до девет година који већ штеде за старост.
Добровољни пензијски фондови у Србији постоје већ пуну деценију. Седам оваквих фондова у нашој земљи управља имовином од 31,6 милијарди динара, а поређења ради, у свету се кроз овај вид штедње тренутно обрће више од 38.000 милијарди долара. У нашој земљи, 182.241 грађанин сам или преко послодавца уплаћује за приватну пензију. Међу њима су и родитељи који за своје наследнике већ издвајају одређену суму новца. Када се овај број упореди са укупним бројем запослених, произилази да скоро сваки десети запослени штеди у приватним пензијским фондовима (9,4 одсто од укупног броја)
- Износ акумулираних средстава зависи од висине уплата, приноса које остварују фондови, висине накнада и дужине периода акумулације средстава, тако да се с повећањем износа доприноса и периода акумулације средстава, уз приносе које фондови остварују, повећава и износ просечних средстава на индивидуалним рачунима чланова - објашњавају у Народној банци Србије. - Просечан износ акумулираних средстава на рачунима чланова који су до сада најмање једном уплатили допринос износио је нешто више од 194.000 динара и у сталном је порасту.
Удео имовине свих приватних пензијских фондова у српском БДП-у једва достиже 0,7 одсто, док у појединим државама, попут Немачке, овај проценат премашује 200 одсто БДП-а. Међутим, према последњим доступним подацима Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), која обухвата тржишта 35 чланица и 45 нечланица ОЕЦД, управо су улагачи у српске фондове зарадили највише, чак 13,5 одсто годишње на уложени новац. Анализа ОЕЦД односи се на реални принос, то јест "чист принос", који се добија по искључењу курсних разлика и утицаја инфлације.
Директор Друштва за управљање добровољним пензијским фондом "Рајфајзен фјучр" Снежана Ристановић истиче све већи значај ових фондова за обезбеђивање одговарајућих пензијских прихода грађана и другорочно одрживих и сигурних пензијских система.
- Ово је изузетно важно, нарочито у друштвима попут нашег, где је све већи удео старијег у укупном становништву, док се, истовремено, граница за одлазак у регуларну, "државну" пензију стално помера навише - упозорава Ристановић.
Просечна старост - 45
Просечна старост корисника добровољних пензијских фондова на крају трећег тромесечја 2016. године износи око 45 година, а највише је корисника старости од 30 до 50 година, око 60 одсто.
- Оваква структура корисника је стална и не мења се од почетка рада фондова. Исто тако, проценат корисника који су старији од 53 године сличан је као у претходним годинама и износи 25 одсто - наводе у НБС.
У шта улажу новац
Добровољни пензијски фондови највећи део имовине својих чланова улажу у државне обвезнице. Тако је 79,2 одсто укупне имовине, односно 25 милијарди динара уложено управо у ове хартије које се сматрају најсигурнијим на тржишту. Средства на кастоди рачунима и орочени депозити банака чинили су 14,6 одсто, а акције 5,6 одсто укупне имовине фондова.
Извор: Новости, Д.И. Красић
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.