LEVO VELIKA POŠTANSKA
close
banner-itembanner-itembanner-item

На проби у "Еуротранспланту"?

21/01/2017
Фото: Новости
Фото: Новости
Србија ће пред бордом Еуротранспланта, у среду, 25. јануара у Албаху у Аустрији, представити своје капацитете за пресађивање органа,

и ако добијемо "прелазну" оцену, до краја месеца бисмо могли да потпишемо пробни уговор на годину дана са организацијом која пружа услуге центрима за трансплантацију, лабораторијама и донорским болницама у осам земаља, са више од 135 милиона људи, сазнају "Новости".
То би много значило за програм трансплантације у Србији, јер је наша земља по пресађивању органа са донора у стању мождане смрти, на зачељу Европе. Прошле године сагласност да се узму органи њихових најближих дало је укупно 14 породица, а од почетка ове године две.

- У 2016. пресађена су 22 бубрега, осам јетри и шест срца - каже директор Управе за биомедицину др Ненад Милојичић за "Новости".

У КЦС, на Очној клиници, органе донора - рожњаче, добила је прошле године једна беба.

Ова година је за трансплантациони програм добро почела: у време празника појавила су се два донора: пресађена су четири бубрега и две јетре. Бубреге донора добило је двоје деветнаестогодишњака у Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој: Славко Живанов из Долова, који је више од годину и по три пута недељно, по четири сата проводио на дијализи, и Марија Зарић из Пожаревца, која је већ имала тумор бубрега. Јетре су пресађене одраслим пацијентима.

На чекању за бубрег донора тренутно је још седам малишана, и око 700 одраслих, док је на списковима за трансплантацију срца више од 30, а за јетру више од 60 пацијената. Најдужи је списак за трансплантацију рожњаче, па укупан број оних који чекају на органе достиже готово 2.000. Чланством у "Еуротранспланту" повећале би се шансе да више оболелих добије органе донора.

ПОРОДИЦИ ОСТАЈЕ ПОСЛЕДЊА РЕЧ
НОВИ Закон о трансплантацији органа и ткива, који је у припреми, могао би да поправи лошу статистику, јер предвиђа прелазак са изричите на претпостављену сагласност. То значи да би сви који се изричито не изразе против, били потенцијални донори у случају мождане смрти. И даље би, ипак, коначну одлуку доносиле породице, па је зато, како указују из тимова за трансплантацију, можда још значајније подизање свети о донирању органа.

- Много би значило за нас када бисмо приступили "Еуротранспланту" - каже Златибор Лончар, министар здравља. - Имали бисмо сигурност за наше пацијенте који хитно морају на трансплантацију, који у кратком року морају да добију орган. Ту постоји солидарност и први орган који се појави у "Еуротранспланту" био би упућен за нашег пацијента.

Пре шест година Србија је била на корак да постане придружени члан "Еуротранспланта", али то се није догодило, па је лане обновљен захтев за чланство, а министар Лончар је о детаљима сарадње разговарао са председником борда ове организације, професором др Бруном Мајсером.

Први на потезу је "Еуротрансплант" и све зависи да ли ће бити задовољни нашим капацитетима за овај програм. Ако нас приме у пробно чланство, за годину дана мораћемо да испунимо услове које они постављају.

Професор Мајсер није крио да је тренутно наш највећи проблем недовољан број донорских органа, па би пријем Србије у "Еуротрансплант" значио прилив нових пацијената, али не и органа. То би, према ономе што се засад зна, могло да буде разлог да, ако нас приме у европску донорску мрежу, у прво време можемо да рачунамо само на донорске органе из Европе само за посебне групе пацијената, који не могу да добију орган у нашој земљи, и децу.

У Министарству здравља и тимовима за трансплантацију не прејудицирају одлуку "Еуротранспланта", али се надају да ће бити позитивна.

Извор: Б. Радивојевић / Новости

Podeli

facebooktwitterpinterestredditlinkedinwhatsappvibertelegrammail

Dodaj komentar

Ime i prezime
Komentar

Dodaj sliku

image-gallery
|
Dodaj linkclose
1+1=

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.

DESNO VELIKI POŠTANSKA

Impressum

Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.


locationŽupana Stracimira 9/1, Čačak

mailredakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com


Izrada: DD Coding

© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.