LEVO VELIKA POŠTANSKA
close
banner-itembanner-itembanner-item

Данас је Бадњи дан

06/01/2017
Фото: Глас западне Србије
Фото: Глас западне Србије
Српска православна црква и њени верници данас славе Бадњи дан и припремају се за најрадоснији хришћански празник рођење Христово – Божић. Бадњи дан је и последњи дан четрдесетодневног Божићног поста.

Највише народних обичаја у Србији везује се за Бадњи дан и Божић којима се дочарава догађај Рођења Исуса Христа у Витлајему.

Етнолог Народног музеја у Чачку Снежана Шапоњић-Ашанин, рекла је да се на данашњи дан врше све припреме да би се прославило Хростово рођење.

“Од раног јутра, пре изласка сунца одлази се у шуму да се одсече Бадњак. У ту сечу одлази мушки члан породице”, каже Шапоњић-Ашанин.

Она је нагласила да у новије време деде воде унуке, како би их научили обичају и да би се сама деца радовала.

“Бадњак се обавезно сече у рукавицама, посипа се житом, односно дарује се, приноси му се жртва. Онај ко сече Бадњак скида капу, прекрсти се, окрене се ка истоку, честита Бадњаку Бадње јутро и приступи сечењу”, објашњава она.

Шапоњић-Ашанин је истакла да је сечу најбоље обавити у три замаха, а уколи неуспе више се несече, већ се кида увртањем, па се тај део назива брада.

Први ивер обично се носи кући и ставља се под карлице, како би млачних производа било више. Одсечени Бадњак прислања се уз кућу и остаје ту до вечери, када се заједно са сламом уноси у кућу.

Те вечери сви треба да буду весели, “као да долази најдражи гост”, а унети бадњак налаже се на ватру и са њим жар се “џара”.

За Бадње вече припрема се и богата посна трпеза и према њеним речима, треба изнети сву храну, како би се принела жртва Божанству, у циљу да наредна година буде још плодоноснија.

“На Божић се рано устаје, пре сунца. Честита се и обавезно се врши омршај. После четрдесет посних дана, то је први мрсни дан”, рекла је Шапоњић-Ашанин.

Људи се мрсе печеницом, која је најчешће прасе, а у неком местима је и јагње, ћурка или кокошка.

Важна личност у прослави Божића је и положајник. У преподневним сатима положајник долази у кућу, а то може бити сродник или блиски пријатељ, млађи, од кога се очекује да у кућу унесе радост и весеље.

“Циљ Божићног обичаја је да окупи целу породицу. Меси се чесница, која се закувава у раним јутарњим сатима, од неначете тзв. јакобне воде”, рекла је Снежана Шапоњић-Ашанин.

У њу се ставља новчић и разни симболи везани за ратарство, пчеларство, сточарство... Ко од укућана нађе неки симбола, верује се да ће у том послу бити најуспешнији.

“Ломљење чеснице представља симбол и жртву у житу, а самим тим представља и окупљање читаве породице”, нагласила је Шапоњић-Ашанин.

Глас западне Србије

Podeli

facebooktwitterpinterestredditlinkedinwhatsappvibertelegrammail

Dodaj komentar

Ime i prezime
Komentar

Dodaj sliku

image-gallery
|
Dodaj linkclose
1+1=

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.

DESNO VELIKI POŠTANSKA

Impressum

Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.


locationŽupana Stracimira 9/1, Čačak

mailredakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com


Izrada: DD Coding

© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.