
освојио је друго место на националном такмичењу “Пекаријада” у Београду, у категорији припремања бурека, и у свој родни град донео вредно признање. Како истиче, освојена сребрна медаља за њега представља велику сатисфакцију, јер је у изузетно јакој конкуренцији најврснијих бурегџија Србије потврдио своје умеће.
Горан се пекарством бави већ 26 година. Бурегxијску радњу успешно држи више од две деценије. Wегов бурек је постао препознатљив у граду, јер га увек припрема по истом рецепту и уз много љубави. Врло је укусан, изузетно хрскав и ко га једном испроба – увек се изнова враћа у “Гребић”да ужива у добром залогају.
Како објашњава Горан, за “Пекаријаду” је чуо од својих другара. Одмах је одлучио да се пријави на такмичење. То је за њега био још један добар изазов, коме није одолео. Имао је, баш као по обичају, и велику дозу самоуверености. Једноставно, за Београд је кренуо по победу. Конкуренција је била жестму посебно годи.
-Кад сам стигао у Београд, сви су ме дочекали са неверицом, и жири и такмичари, јер се мој изглед, према њиховом виђењу, никако није уклапао са послом којим се бавим. Нису очекивали да неко ко обожава тетоваже ратника, носи минђуше, а уз све то на такмичење долази мотором, зна да прави било какав бурек. Све сам их изненадио својом вештином и побрао велике симпатије. Стигао сам до финала и освојио друго место. Добио сам и специјалну диплома за најатрактивнијег пекара. Сматрам да је то корак унапред у мом послу – каже ведро наш симпатични саговорник, који је већ на старту нашег разговора самоуверено изјавио да је његов бурек најбољи у у граду на Морави. Успут је додао да ће учествовати и на нишкој “Пекаријади”, јер се на таквим такмичењима стичу драгоцена искуства, а и дружење је одлично.
Док смо посматрали процес настајања бурека и дивили се вештини окретања кора изнад главе, сасвим нам је постало јасно одакле потиче Горанова самоувереност. Увежбани покрети су много више говорили од било каквих речи, јер се овакво умеће може стећи само упорним и марљивим радом.

-Завршио сам за машинбравара, али се тим послом никад нисам бавио. У пекарству сам се нашао сасвим случајно, али сам га врло брзо заволео. Једноставно, умео сам са тестом , ишло ми је то од руке. Брзо сам напредовао, јер сам занат учио од најбољих мајстора, међу којима бих посебно поменуо покојног бурегxију Љубишу Павловића Ћопицу. Питате ме у чему је тајна мог укусног бурека, али ја не могу баш све да вам откријем. Много сам пажљив у раду. Постоји рецепт, али је вештина најважнија. Много тога сам научио од других, који су сасвим сигурно у нашем граду били водећи у овом послу, али након дугогодишњег рада сам дошао и до неких сопствених сазнања, која љубоморно чувам – са осмехом каже Горан.
Највише посла у овој бурегxиници има током лета, када Горан дневно прави од 60 до 70 тепсија бурека дневно. У понуди се налазе и бела пецива, роловане виршле, мини пице, пита јабучара…
Уочавши велики занос са којим прича о свом раду, питали смо Горана, да ли су се његови преци бавили неким сличним послом. Уз осмех нам је одговорио да пре њега у породици није било пекара.
– Отац ми је био врхунски зидар, а деда рабаxија. Имао је врхунске коње. Прадеда је имао најбоље волове у Љубићу. Били су максимално посвећени послу којим су се бавили и због тога су били најбољи. Ја сам наставио њиховим стопама. Супруга и ја имамо троје деце. Син завршава за посластичара, па ћемо, највероватнији, врло брзо ширити посао. Наш Зоран је много времена провео у нашој бурегxијској радњи. Доста тога је научио и драго ми је што је одабрао сродно занимање. Јовану интересују језици, а Софија има четири и по године, тако да је још увек рано говорити о избору животног позива – прича Горан, додајући да се искрено нада да ће заједничким снагама успети врло брзо да обезбеде адекватан простор за две сродне делатности, односно малу посластичарницу и бурегxиницу под истим кровом.
Горан је од ране младости велики заљубљеник у моторе. Иако се бави веома захтевним послом, и данас му успева да, с времена на време, на дан-два утекне од редовних обавеза и пројезди друмовима, што за њега представља највеће задовољство. Како каже, када седне на мотор дише пуним плућима. Са путовања се увек враћа одморан и оран да опет прионе на посао у малој породичној бурегџиници.
Извор: Чачански глас, В. С.
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.