
Станко Кијановић, заменик председника општине, дипломирани просторни планер, одборницима је предочио потребу за главним урбанистом јер је, како је рекао "крајње време да имамо особу која ће водити рачуна о визури града која је прилично нарушена".
Када смо вратили надлежности главног урбанисте сматрали смо да су досадашње активности везане за урбанизам у најширем смислу у протеклих десетак година нарушиле ред који је постојао у урбаној основи Пријепоља. Тај ред трајао је скоро пола века јер се водило рачуна управо о визури града, па је Пријепоље добијало комплименте од струке јер се није поводило за таласима помодарства, није ишло у вис у језгру града, чувао се компактан амбијент. Главни урбаниста има законом одређене ингеренције, бира га Скупштина општине као стручно лице из области архитектуре са лиценцом и 10 година стажа у урбанизму. Та ће особа координисати рад службе Општинске управе задужене за урбанизам са јавним субјектима који дају своје услове, како за изградњу, тако и за израду урбанистичких планова. Он је председник комисије за израду свих планова из ове области, објашњава Кијановић.
Чиме бисте поткрепили констатацију да је дошло до нарушавања визуре града?
Пријепоље је имало један број детаљних планова и урбанистичке уређајне основе за поједина насеља али је пре десетак година, тадашња политичка гарнитура, прилично исхитрено, једним актом Скупштине општине, поништила сва ова документа. У исто време, Завод за урбанизам који је био овлаштен да се бави урбанистичким планирањем и уређењем, без посебне одлуке, развлашћен је, тако да је дозвољено урбанистичко планирање свим пројектним бироима без посебних критеријума.
Како то поједностављено изгледа на терену?
Овако: нема детаљних урбанистичких планова који прецизирају све везано за изградњу објекта од габарита до изгледа фасаде, позиције у односу на околину и суседе. Нема ни установе у општини која би имала увид и водила рачуна о урбанистичком реду и настаје ситуација када се пројектује и урбанистички разрађује не по основу детаљног плана, већ по правилницима који остављају широк простор за градњу на некој парцели. Тако је створен простор за разне врсте урбанистичких махинација.
Ипак, Детаљни урбанистички план за уже језгро града никада и није донет. Зашто?
Ако постоји слаба тачка то је та чињеница да уже градско језгро никада није добило тај документ. Не могу одговорити на питање зашто није и то остаје отворено, али је то чињеница која је, такође, омогућила да за 10 година дође до ситуације да имамо непримерено, па и неконтролисано урбанистичко стање у срцу града.
Шта под тим подразумевате?
Могу се уочити објекти који по својим димензијама, изгледу и нефункционалности одударају од околине и својом естетиком нарушавају општу урбанистичку естетику града и амбијент. Објекти су већи него што би смели бити у односу на окружење, у сутерену или приземљу нису пројектоване или нису изграђене гараже, иако је то била законска обавеза. Дакле, није поштована пројектна документација, дошло је до несклада између струке и жеља инвеститора који имају новац и који хоће што веће објекте. Није било ретко да инвеститор само формално обезбеди пројекат и грађевинску дозволу, да задржи евентуално основне габарите али зато наруши архитектонски изглед, висину објекта и тако несвестан, постаје власник ружног објекта, а све са циљем да дође до што веће радне површине која ће му донети профит. Ја бих рекао да смо тако добили у језгру града "кутије" и "појате".
На основу којих докумената су људи добијали дозволе да граде нове објекте који су ницали завидном брзином током претходне деценије у сред града?
Није било детаљног урбанистичког плана који би све то дефинисао и чим се ради по планским документима који су мање детаљни, форма се испоштује, користи се план шире регулације, али нема детаљних решења. Тиме се омогућава свесно или несвесно "урбанистичко дивљање" како се то данас популарно каже.
Да ли су неки планови који регулишу урбанистичку област могли да се брже донесу и да ли су морале да прођу године без њих?
Генерални урбанистички план донет је пре 12 година, донет је и План генералне регулације који је са више детаља од Генералног плана, али је он скоро усвојен. Ипак је све то само костур без детаљних планова јер се не може дефинисати ни један део града, односно насеља. Већ извесно време у поступку је израда Детаљне регулације за Шеховића Поље што је била већ дуго обавеза која је проистекла после доношења Генералног урбанистичког плана, дакле пре 12 година. Управо је тај простор заслуживао хитну детаљну разраду због идеје да се град шири на другој обали Лима како се не би нарушавало градско језгро, а омогућило новим инвеститорима да граде своје објекте који би одговарали урбанистичкој матрици и њиховим лични потребама. Зато што баш тај детаљни план није урађен толико дуго, много тога је стало у центар града. Потребе инвеститора су надвладале и дата им је предност у односу на урбанистичке могућности старог дела града и зато имамо ово што се многима не допада.
Да ли су могле да се спрече злоупотребе, да се контролишу пројекти односно одступања од документације приликом градње?
Тешко је то контролисати када постоји спрега између политике и инвеститора. Тешко је очекивати да тада реагује инспекцијска служба. Може инвеститор да ради по пројекту, чини се тада да гради и простор за гаражу, држи се габарита, а онда при крају градње једноставно промени намену.
Може ли без дозволе да промени намену објекту за који је добио дозволу за градњу?
Званично не мења али у пракси уместо гараже имамо магацине или пословне просторе.
И шта се тада може урадити, да ли се нешто предузима?
Ништа. Инспекција контролише само грађевински део, а не намену.
Ко онда то може да спречи?
То је комплексно јер, на жалост, улазимо у област давања употребних дозвола за објекте, а то би требало да буде документ који омогућава стављање објекта у функцију. Али то тек код нас није у пракси ваљано, а није ни иначе у држави. Зато нема довољно контроле и зато инвеститори који имају новац могу да остваре своје амбиције јер практично не сносе никакве последице. Кад је општинска служба престала да поверава послове Заводу за урбанизам везане за издавање урбанистичко-техничких услова, онда је пројектант постао и предлагач урбанистичких решења. Зато и имамо разне "папагаје" по граду, уместо одређеног стила, нарушава се културно наслеђе, објекти од историјског архитектонског значаја остају без аутентичности, мењају се прозори, кров, детаљи који их и чине вредним и културним добром.
Бићемо ригорозни
Какав помак очекујете у области урбанизма после првог корака, односно враћања генералног урбанисте?
Заустављање негативног тренда. Смиривање таквих објеката амортизујућом градњом у односу на непосредну околину, привођење спорних објеката правој намени, односно тамо где је обавезна гаража има да буде гаража, а не магацин или пословни простор. Бићемо ригорозни".
Данас/Индира Хаџагић Дураковић
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.