SRDANOVIĆ I TREĆI PUT POBEGAO - AKO VERUJE U SVOJ PROGRAM, ZAŠTO NE SME PRED VUČIĆA

Aleksandar Vučić od danas više nije predsednik Republike Srbije. Nema predsedničku funkciju, kabinet ni državnu fotelju iza sebe.

Na izbore izlazi kao običan građanin Srbije i nosilac liste, spreman da pred kamerama odgovori na svako pitanje i suoči svoje rezultate sa programom političkog protivnika.

Ilija Srdanović je, međutim, i treći put izbegao neposredno sučeljavanje.

Vučić ga je dva puta pozvao na televizijski duel. Treći poziv stigao je od Radio-televizije Srbije, koja je ponudila dva konkretna termina – 29. septembar i 1. oktobar u 21 čas. Vučić je poziv prihvatio. Srdanović nije.

Prvi put je odgovorio da ima „mnogo važnija posla“ nego da razmišlja o Vučićevom pozivu. Kada je poziv stigao sa RTS-a, Studentska lista govorila je o tretmanu na javnom servisu i o tome ko je nosilac, a ko prvi kandidat liste. RTS je odgovorio da su obe strane pozvane po istom principu, kao vodeći predstavnici dve izborne liste, i da poziv ostaje otvoren.

Sada više nema ni izgovora da bi Srdanović razgovarao sa predsednikom države koji iza sebe ima moć funkcije. Vučić je ostavku podneo upravo zato što nije želeo da predsedničku poziciju koristi u izbornoj kampanji. Iz Predsedništva je izašao kao običan čovek i krenuo među narod, spreman da svoje ime, rezultate i politiku stavi na proveru.

Ako neko tvrdi da može da pobedi Aleksandra Vučića i da bolje vodi Srbiju, onda je najprirodnije da sedne preko puta njega i to pokaže građanima.

Neka kaže šta bi uradio sa platama i penzijama. Neka predstavi plan za puteve, bolnice, škole, Kosovo i Metohiju, vojsku, energetiku i odnose sa svetom. Neka objasni šta bi uradio bolje i gde je Vučić pogrešio. Upravo tome služi politička debata.

Nije dovoljno proglasiti pobedu na društvenim mrežama. Država se ne vodi parolama, već znanjem, odgovornošću i sposobnošću da odgovorite kada vas neko suoči sa činjenicama.

Vučić u taj studio ne bi doneo prazna obećanja. Doneo bi kilometre auto-puteva, nove bolnice, pruge, fabrike, povećane plate i penzije, snažniju vojsku i Srbiju koja danas govori svojim glasom. Srdanović bi morao da pokaže šta nasuprot tome nudi njegova lista.

Možda je upravo tu odgovor na pitanje zašto izbegava duel.

Lakše je govoriti pred svojim pristalicama nego odgovarati čoveku koji poznaje državu, brojke i međunarodnu politiku. Lakše je kritikovati sa bezbedne udaljenosti nego sedeti u studiju u kojem druga strana ima pravo da odgovori. Lakše je govoriti da ćete nekoga pobediti nego pokušati da ga pobedite argumentima, oči u oči.

Aleksandar Vučić je pokazao da se ne krije iza funkcije. Funkciju je ostavio, ali od odgovornosti, naroda i političke borbe nije pobegao.

Sada je običan građanin Srbije, sa imenom, delima i rezultatima koje stavlja pred narod. Ne traži privilegiju, već razgovor. Ne traži unapred proglašenu pobedu, već priliku da građani čuju obe strane i sami odluče.

Zato pitanje više nije da li Vučić sme da izađe na duel. On je tri puta pokazao da sme.

Pitanje je jednostavno: ako Srdanović zaista veruje da može da pobedi Vučića i promeni Srbiju, zašto onda ne sme da sedne preko puta njega?



Glas zapadne Srbije