VELIČANSTVEN PRAZNIK NEBESKE RADOSTI: DANAS PROSLAVLJAMO ROĐENJE PRESVETE BOGORODICE, MALU GOSPOJINU

Danas je Mala Gospojina, jedan od najradosnijih hrišćanskih praznika kojim se obeležava Rođenje Presvete Bogorodice.

 

 

Dok se u svakodnevnim pričama uglavnom ističe da je ovo idealan trenutak za praštanje dugova, nove početke, odmor i jesenja venčanja, srpska narodna tradicija i istorija čuvaju čitav niz manje poznatih obreda i zanimljivosti o današnjem danu.

 

Današnji praznik označava sam kraj takozvanog "međugospojinskog perioda" ili međudnevnice, koji traje 24 dana, od Velike do Male Gospojine. Prema narodnom verovanju, bilje ubrano u ovom periodu poseduje izuzetna lekovita i zaštitna svojstva. Zato je danas poslednji trenutak u godini kada se beru i suše bosiljak, kantarion, hajdučka trava i majčina dušica za pripremu zimskih čajeva i melema.

 

Iza praznika stoji i bogata teološka istorija. Prema predanju, Bogorodica Marija rođena je u Nazaretu u domu pravednih staraca Joakima i Ane. Po ocu Joakimu poticala je iz carskog roda kralja Davida, dok je po majci Ani pripadala prvosvešteničkom rodu Aronovog, čime su u njenoj ličnosti spojene carska i sveštenička loza. Zbog ovog dubokog poštovanja, kralj Milutin podigao je u manastiru Studenica čuvenu Kraljevu crkvu posvećenu upravo njenim roditeljima Joakimu i Ani.

 

Rođendan Majke Božije, Mala Gospojina, u narodu se doživljava sa posebnim poštovanjem i radošću. Jesenje svadbe u Srbiji od davnina su počinjale baš od ovog praznika. U poljoprivredi, označavao je vreme kada se kretalo sa oranjem i setvom ozimih useva. Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, i da jaja iz toga perioda mogu cele godine ostati sveža, pa se zato ostavljaju za nasad.

 

Jedan od najneobičnijih starinskih običaja u domaćinstvu vezan je za živinu i jaja. U narodu se veruje da jaja sakupljena u periodu oko Male Gospojine imaju posebnu moć i da mogu ostati sveža tokom cele godine bez kvarenja. Zbog toga su ih domaćice odvajale i čuvale za prolećni nasad, verujući da će se iz njih izleći najbolji pilići i koke nosilje.

 

Mala Gospojina u Šumadiji se smatra velikim praznikom. Domaćini koji ne slave slavu odlaze sa porodicom svečano obučeni na sabore i vašare koji se održavaju oko crkava ili u portama. Ovaj dan je, takođe, dobar za venčanja i veridbe.

 

Prema narodnom verovanju, žene na Malu Gospojinu ne bi trebalo da peru veš niti da rade teške kućne poslove. Takođe, ne počinju se novi poslovi, jer se veruje da sve što se tada počne neće imati srećan ishod.

 

GZS