UŽIČANI MORAJU OVO DA VIDE I ČUJU - Jelena Raković im sasula istinu u lice ! (VIDEO )

Ovo je drugi pokušaj da se, u režiji raznih grupacija i pojedinaca okupljenih u udruženja, grupe građana i takozvane aktiviste, skloni čestita osoba sa čela jednog od najvećih gradova zapadne Srbije. I to u vremenu velikih turbulencija i najtežoj političkoj krizi u poslednjih 25 godina, još od petooktobarskih događaja, kada je Srbija uz pomoć NATO avijacije i domaćih izdajnika bila bačena na kolena.

Istorija nas uči da se u našoj zemlji ciklično, gotovo na svake tri decenije, ponavljaju pokušaji podela i prevrata, režiranih najvećim delom iz raznih agentura čiji je cilj da Srbija ostane prikovana za dno i porobljena. Ovoga puta, Užice je izabrano za grad u kojem bi „rušilačka revolucija” mogla da uspe. A kao i uvek, prve na udaru bile su slobode građana, dok su prve žrtve postali slobodoumni ljudi koji odbijaju da se povinuju mantrama obojenih revolucija.

Upravo u takvim okolnostima, odvija se u Užicu borba jedne žene koja je imala hrabrosti da sama stane, da pogleda u oči sve svoje progonitelje i da im kaže istinu – jasno, glasno i bez straha. Njen govor ostaće zapisan u istoriji ovog grada kao svedočanstvo o snazi i velikom srcu žene koja nije poklekla ni kada su je kamenovali, kada su dolazili na njen kućni prag, kada su lagali i progonili prolaznike i decu, niti kada su joj najbrutalnije pretili i linčovali je preko društvenih mreža.

Zbog toga sam doneo odluku da ovaj govor emitujemo integralno i u celosti – ne zbog politike, već zbog istine, ne zbog užičkih secikesa, već zbog budućnosti i slobode, koje su u ovaj grad časnih ljudi uvek dolazile, pre ili kasnije. (Gvozden Nikolić)

Govor gradonačelnice Užica doktorke Jelene Raković Radivojević: 

„Danas ne stojim ovde da se branim. Jer nemam od čega da se branim. Danas stojim ovde da vas pogledam u oči i da vas pitam: da li je ovo Užice za koje smo se borili? Da li je ovo naše ponosno Užice – grad u kojem se pošten rad kažnjava i ismeva, a laž, nasilje i manipulacija nagrađuju?

Žele da me razreše upravo oni koji su zloupotrebili tuđa imena i pokrali potpise da bi predali izbornu listu, oni koji su primali milionske iznose iz inostranstva a nikada nisu pokazali šta je tim novcem urađeno pod maskom „ekoloških inicijativa“, oni koji nisu opravdali sredstva iz gradskog budžeta, oni koji su osnivali medije i portale samo da hvale sebe a da napadaju grad i vlast, oni koji su za manje od godinu dana postali vlasnici stanova, lokala i skupocenih automobila, a javnost i dalje ćuti i ne pita čijim je to novcem plaćeno. To su oni koji se bave nečasnim radnjama, kojima je jedina borba nekoliko minuta televizijske slave.

A danas me oni optužuju. Oni koji su mesecima pravili haos po našem gradu, blokirali ulice i magistrale, zaustavljali turizam, unosili strah među ljude, vređali prolaznike i političke neistomišljenike, napadali policajce – nečije očeve, sinove i braću – ljude koji samo rade svoj posao. Oni koji su otišli toliko daleko da su zaustavili autobus pun dece na ekskurziji. Da, dece! Ne vlast, ne politiku – već decu.

Sudili su mi preko društvenih mreža, sa lažnih profila, gađali su me lažima jer argumente nisu imali

A danas su odjednom zaštitnici reda, morala i građana. Ironija koja vređa inteligenciju svakog poštenog čoveka. Ljubav prema gradu – kažu oni. Ali ljubav ne vređa. Ljubav ne preti. Ljubav ne dolazi pred porodične kuće i ne unosi strah u domove gde žive majke, sestre, braća i deca. Dolazili su pred moje dvorište, neki mi čak preteli smrću. Dolazili su pred domove ljudi koji služe ovom gradu – tamo gde nema politike, gde smo svi jednako samo građani.

I kada ste stajali pred mojim domom, nisam videla političke protivnike – videla sam ostrašćene ljude, ljude pune mržnje. Kao majka, kao žena, kao gradonačelnica – spremna sam da branim svoje ognjište i golim rukama. Ne zbog funkcije, ne zbog sebe, već zbog svoje porodice. Jer porodice, a posebno deca, nikada ne smeju biti kolateralna šteta ničijih političkih ambicija.

Sudili su mi preko društvenih mreža, sa lažnih profila, gađali su me lažima jer argumente nisu imali. Iskrivili su svaku reč, svaki gest, svako delo – ne da bi došli do istine, već da bi stvorili sliku koja im odgovara. Često mi prepisuju i odgovornost za požar na deponiji. A Grad Užice je samo jedan od devet osnivača tog regionalnog preduzeća. Da li je odluka doneta u vreme mog mandata? Ne. Ali borila sam se svim snagama da se požar ugasi.

Zna se ko je gradio, a ko rušio. Zna se ko je služio Užicu, a ko ga koristio

Umesto da pomognu, oni su teške trenutke pretvorili u političku municiju. Umesto da gase požar, oni ga i danas raspiruju u javnosti. Napadaju me bez argumenata, izgovaraju laži toliko uvežbano da i sami poveruju u njih. Ali narod zna. Zna ko je radio, a ko je pravio predstave. Zna ko je gradio, a ko rušio. Zna ko je služio Užicu, a ko ga koristio.

Sve što sam posedovala pre politike i danas stoji u mojoj imovinskoj karti. Ništa nisam ukrala, niti stekla neosnovano. Ovo nije borba za politiku, već borba između onih koji žele da grad ide napred i onih kojima haos donosi korist.

Možete me smeniti, ali Užice će pamtiti

Da li će građani verovati onima koji su Užice pretvorili u poprište svađa i blokada, ili onima koji su uprkos svemu radili i rešavali probleme? Ja sam bila, jesam i biću posvećena ovom gradu. Gradonačelnik nije vlasnik grada. Gradonačelnik je sluga svoga naroda. I u tom poslu nema mesta za gordost, bahatost i strah.

Možete me smeniti, ali Užice će pamtiti. Mogu me skloniti, ali istina će pronaći svoj put. Jer, kao što kaže Njegoš – Bog nije u sili, već u istini i pravdi.

I zato danas neka svako glasa onako kako mu savest nalaže. A ja, šta god da odlučite, ostajem ono što sam uvek bila – vaša sugrađanka, majka, žena. Neko ko Užice brani srcem, a ne interesom. Neko ko će uvek stajati uz svoj narod i svoj grad.”

Inače, Užičani će danas imati priliku da u direktnom prenosu na TV5 – jedinoj slobodarskoj i patriotskoj televiziji u užičkoj nahiji – prate glasanje u lokalnom parlamentu, u kojem će se, kako je jasno, odlučivati između dobra i zla.

GZS