STOJAN MARKOVIĆ I IVAN ĆALOVIĆ GODINU I PO DANA BLOKIRALI GRAD, A DANAS OSTALI GOTOVO SAMI

Čačanska opoziciona scena, ona najradikalnija, polako se gasi i očigledno je da je vreme za neku normalnu opoziciju koja svoje mesto neće tražiti i graditi nasiljem na ulici, već poštenom političkom borbom.

Da Čačani takvu politiku ne žele, najbolje svedoče trenutna politička situacija i raspad sistema onih koji su godinu i po dana blokirali život građana Čačka kroz neprimerene političke postupke.

 

Ivan Ćalović, nekadašnji naprednjak koji se prometnuo u političkog protivnika svoje bivše stranke, zajedno sa Stojanom Markovićem, najtrofejnijim političkim preletačevićem, ostao je na tom krilu radikalnog dela opozicije gotovo usamljen. A zašto? Zato što Čačani ne žele da im mostovi na Moravi budu blokirani i zato što su mesecima trpeli tenzije i incidente po Čačku i ,,zulum,,, koje su ova dvojica političara podržavali, politički branili i promovisali.

 

Njihove političke biografije pune su obrta. Ćalović se, dok je bio u naprednjacima, poredio sa Njegošem, ali su ga naprednjaci na kraju politički odbacili, pa su priče o „Gorskom vijencu“ ostale bez većeg efekta.

 

Sa druge strane, Stojan Marković važi za političara sa više promena političkih opcija, uz bogato iskustvo u različitim političkim strukturama i funkcijama i katalogom članskih karti.

 

Najbolji dokaz rasula jeste i činjenica da ih je ovih dana napustio i njihov najradikalniji saborac, o kome se, kada je reč o politikanstvu, takođe malo šta pozitivno može reći.

 

Pavle Jelesijević bio je osnivač i nosilac liste „Probudimo Čačak“, ali ga je Stojan Marković, u svom stilu, politički ,,nadigrao” i preuzeo grupaciju, napravivši od svoje novinarske redakcije odbornički klub, u kojem je upravo on postao glavni, iako se dugo držao po strani i sa četvrtog mesta uspeo da preskoči Pavla, koji je bio prvi na listi i doneo solidan rezultat koji više nikada neće ponoviti jer se na kraju videlo da je sve ,,igranka,, u kojoj je i sam učestvovao !

 

Sve u svemu, raspala se družina Pere Kvržice, a građani pomalo  u šali kažu — kamo sreće da nije ni postojala. Jer samo je takvim umnim glavama moglo pasti na pamet da blokiraju ulice, smenjuju vlast po zborovima i političke odluke donose po hodnicima i zatvorenim sastancima.

 

Puklo je, raspalo se — i to ozbiljno.

 

(Autorski stav - Piše G. Nikolić)