Sveti Nikola, slava koja okuplja Srbiju

Čačak – Sveti Nikola, dan kada polovina Srbije slavi, a druga odlazi na slavu, što će reći Nikoljdan slava koja okuplja Srbiju, čvrstim nitima spaja pretke i potomke, rođake, kumove i prijatelje.

 

 

Svetitelj koji štiti decu, putnike, moreplovce, siromašne i nepravedno optužene, prema predanju posebno se vezuje za zimu, vodu, putovanja, one koji su daleko jedni od drugih, od kuća, ali su srcem blizu.

 

 

Uključenje u jutarnji program u produkciji 4N Studija emitovano na Prvoj TV  

 

Pola Srbije slavi, pola na slave odlazi, foto: 4N Studio

 

 

Braća Mirko i Željko Miletić iz Atenice, jedni su od mnogih, koji su ovog jutra su sa svojom decom došli da prekade slavski kolač u crkvi Svete velikomučenice Marine u Atenici i koji će otvoriti svoja vrata rodbini, kumovima i prijateljima.

 

 

„Ovo je naša potrodična slava, slavili smo sa ocem, sada nam je otac predao kolač, bratu i meni, Bože zdravlja, naši sinovi su tu, oni će nas naslediti. Zaista Sveti Nikola jeste lep povod za porodično okupljanje” rekao je Mirko Miletić.

 

 

Njegov brat, takođe, ističe važnost krsne slave koja stvara čvrste temelje za očuvanje jedne pravoslavne hrišćanske porodice.

 

 

„Danas je Sveti Nikola, slavimo odvojeno sa svojim porodicama, živimo u odvojenim kućama, ali preneta nam je slava od oca, što se kaže, s kolena na koleno. Ovo je zaista veliko bogatstvo, imamo i sestru koja ima sinove, svi se okupljamo što nam je od neprocenjive vrednosti”, pojasnio je Željko.

 

 

Uključenje u jutarnji program u produkciji 4N Studija emitovano na K1 televiziji

 

 

Među brojnim slavarima koji su se našli na ovo veliko sveto jutro ispred ateničke crkve i Bojan Cuparić je došao da osvešta kolač.  Prema njegovim rečima, ovo je veliki dana za njegovu porodicu.

 

 

„Danas slavim sa ocem i ostalom rodbinom u krugu porodice, skromno ali smatarma da je važno obeležiti ksnu slavu, posebno za napredak porodice, ali i zbog samog poštovanja prema velikom svetitelju Svetom Nikoli”, ističe Bojan.

 

 

Đorđe Čolović, đakon u crkvi Svete Velikomučenice Marine u Atenici, Foto: 4N Studio

 

 

S obzirom na to da je Nikoljdan najveća Krsna slava u Srba, u crkvi Svete Marine, liturgija je počela u pola pet, a od šest sati već je počelo prekađivanje slavskih kolača i žita koji su glavni simbol slave, što potvrđuje i Đorđe Čolović, đakon.

 

 

„Rano smo počeli svetu liturgiju, proslavili smo molitveno liturgijski Svetog Nikolu, onako, kako i treba to da bude, jer spomen svakog svetitelja da se slavi liturgijski, bogoslužbeno i molitveno. Ono što i jeste važno za Svetog Nikolu i uopšte za svaku slavu koju mi proslavljamo, a karakteristično za naš narod na šta bi trebalo da budemo ponosni. Ovo je nešto što zaista treba da negujemo i čuvamo u svojim srcima i duši, da budemo srećni i ponosni da proslavaljamo velike svetitelje kao što je Sveti Nikola. On je zahvaljujući tome što je imao hrabrosti da se boroi za istinsku i pravu veru, za pravoslavlje danas vaseljeni doneo spasenje, sećajući se njega, sećamo se u stvari svih onih svetitelja koji su postradali braneći pravu reč gospodnju. Sveti Nikola je, u slavu Božiju uspeo da preživi progone i uspeo je našu very da sačuva i da imamo tu priliku da proslavljamo njegovo ime, uz veliki broj vernika koji dolaze liturgijski, pričesno i slavski”, rekao je Đorđe Čolović, đakon.

 

 

Slobodno se može reći da Sveti Nikola okuplja danas naš narod, okuplja Srbiju, a đakon Đorđe svakodnevno svojim učenicima priča da je u vreme modernizma sam lik Svetog Nikole komercijalozovan.

 

 

„Opšte je poznata priča da je njegov lik iskorišćen u XIX veku, nakon velike podele protestanata i rimokatolika, njegov lik se našao tu koji je uspeo da pomiri te dve zavađene struje, nakon čaga je on prerastao u nešto što nije hrišćansi, a to je Deda Mraz. Dakle, danas treba da pominjemo i sećamo se Svetog Nikole,a ne Deda Mraza”, zaključio je đakon.

 

 

Dakle, svima koji danas slave Svetog Nikolu, neka je srećna slava, a oni koji nemaju, neka im ovaj divan zimski svetitelj pomogne da pronađu svoj dom.

 

 

Glas Zapadne Srbije