Deonica Preljina-Požega biće gotova do 28.juna

Ona je rekla za Tanjug da će samo ove godine biti završeno oko 170 kilometara i to 90 km auto-puteva i 80 km brzih saobraćajnica. 

Sofronijevićeva je istakla da će ove godine biti završena i deonica Kuzmin-Sremska Rača, da je planirano da se na Moravskom koridoru završi još jedna značajna deonica, od Vrnjačke Banje do Vrbe i kasnije do Adrana, kao i da se do kraja godine planira donošenje Prostornog plana Srbije.

Prema njenim rečima, deonica od Preljine do Požege jeste kratka po dužini ali je vrlo zahtevna u građevinskom smislu, jer se na njoj nalaze dva velika tunela, svaki po 2,8 km dužine, ukupno četiri tunelske cevi.

"Oni su uglavnom završeni, ostale su još neke funkcionalne probe. Bili su i najzahtevniji i zbog toga smo možda dovodili u pitanje završetak radova, ali radovi se proveravaju svaki dan i teku jako dobro. Nadam se da ćemo se svi obradovati na Vidovdan ove godine, jer će to za naše vozače, značiti mnogo brži put do Crne Gore, do mora i mnogo brži put recimo do Čajetine, Zlatibora", rekla je ona.

Istakla je da će taj put garantovati i mnogo veću bezbednost učesnika u saobraćaju, jer se on kao i svi drugi putevi koji se trenutno grade, a gradi se 504 km brzih saobraćajnica i auto-puteva, grade najkvalitetnijim materijalima i od kompanija koje garantuju kvalitet i ugrađenog materijala i finalnog proizvoda, to jest. puta. Naglasila je da je izuzetno pojačana kontrola nad izvođenjem radova i ugradnjom građevinskog materijala što je već sada počelo da daje rezultate.

Govoreći o tome koje će još deonice ove godine biti otvorene navela je da će biti otvorena deonica Kuzmin-Sremska Rača, dužine 18 km, gde je reč o punom profilu auto-puta koji će biti jedan od pristupa prema Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini.  

"Zvanični naziv puta je auto-put Beograd-Sarajevo i trebalo bi da bude završen do kraja ove godine. Na tom putu se gradi integrisani granični prelaz sa BiH i tu smo sada u pregovorima jer je njihov rok završetka malo kasnije i pregovaramo ako bi mogli malo da ubrzaju radove da bismo pustili tu deonicu pre Nove godine", rekla je ona. Navela je da je most na Savi potpuno završen, a stepen realizacije na deonici Kuzmin-Sremska Rača je sada već prešao 80 odsto.

Prema njenim rečima, radovaće se i ljudi koji koriste Moravski koridor, na kome je puštena deonica od Pojata do Vrnjačke Banje a plan je da se do kraja ove godine završi još jedna značajna deonica, od Vrnjačke Banje do Vrbe i kasnije do Adrana.

Podsetila je da je u februaru ove godine u saobraćaj pušteno 32 km na Dunavskom koridoru, što omogućava da se do Donjeg Milanovca i Kladova dođe brzo i sigurno.

"To je prelep deo naše zemlje, ali imam utisak da najviše zbog lošeg puta ljudi zaobilaze i preskaču i Donji Milanovac i Lepenski vir i Kladovo. Dakle, radi se na završetku još oko 36 km koliko je ostalo na Dunavskom koridoru, 32 km su već puštena u saobraćaj. Mislim da to neće biti do kraja godine, ali svakako u prvom kvartalu 2026. godine će i taj deo Srbije praktično biti pokriven, novim bezbednim i sigurnim putem", istakla je Sofronijevićeva.

Najavila je i ulaganja u vodni saobraćaj i istakla da se pored proširenja i rekonstrukcije luke Prahovo, što se finansira isključivo sredstvima iz republičkog budžeta ulaganja odnose i na proširenje kapaciteta luke Bogojevo.

"Imamo i jedan vrlo značajan projekat koji decenijama ne može da se realizuje, a to je izvlačenje potopljene nemačke flote iz Dunava gde je 21 brod. To se radi zato što je na tom delu Dunava širina plovnog puta 90 metara, a trebalo bi da bude duplo veća, 180 metara, jer se jedino tako omogućava bezbedna plovidba Dunavom", istakla je ona.

Govoreći o vazdušnom saobraćaju, naglasila je da postoji linija rasta, kada je reč o našem najvećem nacionalnom aerodromu Nikola Tesla a da se i na ostalim aerodromima beleži povećanje broja putnika.

Prema njenim rečima, posebna radna grupa vlade prati realizaciju izgradnje i ostalih obaveza po koncesionom ugovoru sa kompanijom Vansi i to sve dobro ide.

"U skladu sa prostornim planom Republike Srbije, razvija se i mreža takozvanih malih aerodroma koji će omogućiti da se recimo na nekim atraktivnim turističkim destinacijama turističkim obavlja i linijski ili vanlinijski avio-prevoz. Naša zemlja ima izuzetno uređenu regulativu kada je vazdušni sektor u pitanju. Imamo i zakon o dronovima, pratimo sve najbolje pravne tekovine iz Evropske unije i tu smo usaglašeni skoro 100 odsto. Ostaje još neki podzakonski akt da se donese, da bismo imali 100 odsto usaglašenost sa svim evropskim, odnosno međunarodnim standardima", rekla je ona Tanjugu.

Odgovarajući na pitanje kakvu građevinsku aktivnost očekuje u Srbiji u narednom periodu rekla je da smo posle izuzetnog trenda rasta ranijih godina, imali trend zaravnjenja linije, da poslednjih šest meseci postoje velika ometanja i da se pojavila opšta nesigurnosti zbog koje se ljudi teže odlučuju da ulažu novac i da grade.

"Međutim, čini mi se da se ta situacija lagano menja nabolje i da, to vidimo po broju podnetih zahteva za građevinske dozvole, da i u domenu stanogradnje, i u domenu izvođenja radova na objektima javne namene, imamo ponovo mali rast. Ja se nadam da će ti trendovi biti i u najskorijoj budućnosti", istakla je Sofronijevićeva.

Dodala je da u Srbiji trenutno ima oko 170.000 aktivnih gradilišta, i to zakonite gradnje, sa građevinskom dozvolom i prijavom radova.

Kada je reč o bespravnoj gradnji, ocenila je da se ona može nazvati bolešću društva i da se država sa njom neuspešno bori još od 1997. godine a da je u međuvremenu donošeno dosta zakona koji su pokušavali da reše ovaj problem, ali da nijedan to nije uspeo u potpunosti.

Prema njenim rečima trenutno je na snazi Zakon o ozakonjenju objekata koji se primenjuje, a nacrt novog zakona nije u planu. Istakla je da je ovo pitanje sa kojim država mora da se suoči dok se ne donese novi zakon i da to nije stvar samo jednog ministarstva, već cele vlade.

"Radi se o problemu koji zahteva kolektivnu pamet. Ne možemo to ostaviti nerešenim. Imamo ljude koji su uredno podneli zahteve i koji mogu da ozakone svoje objekte u skladu sa važećim zakonom. Ja preporučujem da se to učini. Međutim, kao i posle donošenja svakog zakona, imamo i novu bespravnu gradnju. Bez obzira na činjenicu što je bespravna gradnja od 2.000 godine krivično delo, niko se na to ne obazire. Raduje me činjenica da je Treće osnovno tužilaštvo krenulo da donosi rešenja, čak i da određuje pritvore za bespravne graditelje, jer je i to sem što je represivna, i preventivna mera nove bespravne gradnje", istakla je Sofronijevićeva.

Navela je i da se planira da Srbija do kraja godine dobije prostorni plan i dodala da naša zemlja ima elektronske građevinske dozvole i da je u top 10 zemalja na svetu na poslednjoj Duing biznis listi Svetske banke po brzini izdavanja građevinskih dozvola.

"Šta to vredi ako nemate plan. Onda nemate mogućnost ni da izdate tu dozvolu. Dakle, planovi su slovo A u azbuci. Prostorni plan Republike Srbije je ono što je ustav za svaku državu u svojoj oblasti, u oblasti planiranja prostora, planiranja i uređenja prostora. Donošenje prostornog plana je započeto 2021. godine, održane su sve javne rasprave, ali od tada se ništa nije dešavalo", rekla je ona.

Istakla je da je njen predlog bio da vlada donese odluku da se ponovo održi javna rasprava o prostornom planu Srbije i da će on važiti od 2025. do 2035. godine.

Prostorni plan, kako je naglasila, nalazi se na vrhu piramide i sa njim moraju da se usaglase svi planovi nižeg reda.
 Sofronijevićeva je poručila da svi zakoni u oblasti gradnje moraju da se poštuju i da je cilj da više ne bude ni divlje gradnje, ni divljih gradilišta.

"Kao ministar ću se truditi da se od početka do kraja poštuju zakoni  da nam se više nikada ne bi desilo ovo što nam se desilo u Novom Sadu, a što je ostavilo trag na svima nama", naglasila je Sofronijevićeva. 

GZS/ Tanjug