Danas je Tucindan: Običaji koji su vekovima prethodili Božiću

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave danas Tucindan, praznik koji prethodi Božiću, a i najavljuje važan datum. Prema našoj tradiciji, sprema se pečenica za 7. janaur, ali se i obavljaju i ostale pripreme za veliki hrišćanski praznik.

 

 

Praznik Tucindan je prema predanju dobio naziv jer se nekada pečenica „tukla ušicom sekire preko grudve soli u platnenoj vrećici stavljenoj na čelo životinje".

 

U pojedinim krajevima Božićna pečenica se pravi od jagnjeta ili mlade ovce.

 

Na Tucindan se prirprema prasetina za trpezu za Božić. Taj ritual potiče iz predhrišćanskog doba i predstavljao je „prinošenje žrtve paganskim božanstvima". Srpska pravoslavna crkva ga je kasnije prihvatila i hristijanizovala.

 

Ima i krajeva gde se priprema pileće, ćureće ili guščje meso. Međutim, živina se uglavnom izbegava zbog verovanja da je simbol “nazadovanja i rasturanja kuće” jer “ključa i baca zemlju iza sebe”. Ako se ovo meso odvaja za supu, obavezno treba ukloniit noge i glavu životinje, prema verovanju.

 

Veruje se da pečenica donosi sreću i blagostanje. Meso se peče sutradan i na Badnje veče unosi u kuću.

 

Nabavljaju se danas orasi, suve smokve, suve šljive, bombone i novčići, koji će se prosuti za Badnje veče, po slami rasutoj u kući, a koje će deca pokupiti "pijučući". Domaćice pripremaju brašno za mešenje, posudu sa zrnevljem žita, menja se slama za živinu.

 

Danas ne bi trebalo davati niti iznositi bilo šta iz kuće, ali je zato dobro vratiti sve dugove, da domaćin ne bi bio dužan do sledećeg Božića.

 

U pojedinim krajevima naše zemlje na Tucindan se večera na podu, nikako za stolom, a glava kuće treba da sedne okrenuta prema istoku. Prvo se postavljaju so i beli luk, a zatim hleb, pasulj, kupus, riba i ostala posna hrana.

 

Na Tucindan deca se nikakone smeju tući, da onom ko to čini ne bi izašli čirevi. Tako je iz ugla običaja, a to svakako ne treba činiti ni mimo praznika.

 

GZS