Od mita do brojki: Ko danas ima pravo na subvencije, koliko država plaća po hektaru, grlu i litru – I kako je to izgledalo 2010. godine

Nekada je poljoprivreda u Srbiji bila oslonac sela, ali uz skromne i često neizvesne podsticaje koji su više ličili na simboliku nego na ozbiljnu razvojnu politiku.

Danas, odnos države prema agraru je institucionalizovan – kroz uredbe, javne pozive i precizno definisane iznose po hektaru, po grlu i po litru. Zato tvrdnje da država sistemski ruši domaću poljoprivredu zahtevaju hladnu proveru, jer činjenice i brojke daju složeniju i znatno drugačiju sliku.

 

Tačno je da je liberalizacija tržišta veliki problem domaće poljoprivrede i da ona nije isključivo domaća odluka, već posledica međunarodnih obaveza i pritisaka. Ali je isto tako činjenica da država poslednjih godina pokušava da taj udar ublaži nizom ozbiljnih finansijskih mera – od direktnih davanja, preko premija i regresa, do investicionih podsticaja za mehanizaciju, stočarstvo i zasade.

 

Drugi deo napada dolazi iz politički orijentisanih krugova, gde se protesti često organizuju uz blokade puteva – novim, snažnim traktorima, kupljenim upravo uz pomoć državnih subvencija. Takva slika nije bila moguća pre samo 15 godina, kada su traktori stariji od svojih vlasnika bili pravilo, a ne izuzetak. Posebno u Zapadnoj Srbiji, kroz nacionalne mere i IPARD programe, uložene su stotine miliona dinara u obnovu mehanizacije, uz povraćaje od 50 do čak 75 odsto, što je vidljivo na terenu: sela danas imaju više nove opreme nego u prethodne tri decenije zajedno.

 

Ako koza laže – rog ne laže. Evo kako to danas izgleda, po oblastima.

 

OSNOVNI PODSTICAJI PO HEKTARU – ŠTA DRŽAVA DAJE DANAS

 

•18.000 dinara po hektaru – osnovni podsticaj

•Do 17.000 dinara po hektaru – regres za sertifikovano seme

•50 dinara po litru dizela, do 100 litara po hektaru – povraćaj akcize

KO IMA PRAVO

Registrovana poljoprivredna gazdinstva u aktivnom statusu, sa prijavljenim površinama (vlasništvo ili zakup), uz prijavu preko eAgrar sistema.

2010. GODINE TO JE IZGLEDALO OVAKO:

Podsticaji po hektaru bili su neujednačeni, često simbolični i različiti po kulturama. Informacije su se dobijale „preko veze“, rokovi isplate nisu bili jasni, a mali proizvođači su često ostajali van sistema.

 

 

MLEKO – NAJJASNIJI POKAZATELJ PROMENE POLITIKE

•19 dinara po litru mleka – važeća premija danas

 

KO IMA PRAVO

Gazdinstva u aktivnom statusu koja isporučuju mleko registrovanim mlekarskim objektima, sa obeleženim i evidentiranim grlima.

 

2010. GODINE TO JE IZGLEDALO OVAKO:

Premija je iznosila 2,50 dinara po litru, često uz kašnjenja. Iznos nije imao realan ekonomski efekat i više je služio kao simbolična pomoć.

 

 

STOČARSTVO – PODSTICAJI PO GRLU DANAS

 

GOVEDARSTVO

•55.000 dinara – priplodna mlečna krava

•55.000 dinara – priplodna tovna krava ili bik

•22.000 dinara – tov junadi

•20.000 dinara – krave za uzgoj teladi za tov

 

KO IMA PRAVO

Gazdinstva sa umatičenim i evidentiranim grlima, uz poštovanje propisanog broja i perioda držanja stoke.

2010. GODINE TO JE IZGLEDALO OVAKO:

Podsticaji su bili niži, promenljivi i često isplaćivani selektivno. Umatičenje je bilo komplikovano, a mnogi stočari nisu uspevali da ispune administrativne uslove.

 

 

OVCE, JAGNJAD I KOZE – PODRŠKA DANAS

•10.000 dinara po grlu – priplodne ovce i koze

•3.000 dinara po grlu – tov jagnjadi

•3.000 dinara po grlu – tov jaradi

KO IMA PRAVO

Registrovana gazdinstva sa obeleženim i evidentiranim stadima, uz ispunjenje minimalnog broja grla.

2010. GODINE TO JE IZGLEDALO OVAKO:

Ovčari i kozari bili su gotovo nevidljivi u sistemu. Podsticaji su bili mali, bez jasnih kriterijuma, a isplate zavisne od „ostatka budžeta“.

 

 

VOĆARI – HEKTAR JE OSNOVA, INVESTICIJE SU KLJUČ

•18.000 dinara po hektaru – osnovni podsticaj

 •Posebni konkursi za podizanje i opremanje zasada

KO IMA PRAVO

Gazdinstva sa prijavljenim zasadima i urednom dokumentacijom, uz mogućnost povraćaja dela investicija.

2010. GODINE TO JE IZGLEDALO OVAKO:

Investicione mere bile su retke i dostupne malom broju proizvođača. Protivgradne mreže, navodnjavanje i savremeni zasadi bili su izuzetak, ne pravilo.

 

MEHANIZACIJA I TRAKTORI – PODRŠKA KOJA JE PROMENILA SELO

•Do 500.000 dinara – nacionalni podsticaji za traktore

•50–65% povraćaja – domaći investicioni konkursi

•60–75% povraćaja – IPARD programi

KO IMA PRAVO

Aktivna registrovana gazdinstva, uz kupovinu nove, nekorišćene mehanizacije i kompletnu dokumentaciju.

2010. GODINE TO JE IZGLEDALO OVAKO:

Subvencije za traktore praktično nisu postojale. Mehanizacija se kupovala kreditima ili ličnom ušteđevinom. Državna pomoć bila je izuzetak, često rezervisana za uzak krug korisnika.

 

 

BROJKE KAO OGLEDALO VREMENA

 

Pre 15 godina poljoprivreda je živela u sistemu nejasnih pravila, teške administracije i sumnji u rang-liste i nameštanja. Danas je sistem daleko uređeniji, sa javnim pozivima, elektronskom kontrolom i jasno vidljivim iznosima.

Može se kritikovati birokratija. Može se raspravljati o liberalizaciji tržišta.

Ali jedno je teško osporiti: država danas u poljoprivredu ulaže neuporedivo više nego 2010. godine.

A u agraru, kao i u životu – brojke ne pamte nostalgiju. One pamte istinu.

 

 

 

GZS