FAKULTET KAO TAOC POLITIKE: KAKO JE OBRAZOVANJE U NOVOM PAZARU POSTALO KOLATERALNA ŠTETA

Novi Pazar - Dešavanja oko fakulteta u Novi Pazar otvorila su pitanje koje daleko prevazilazi studentske zahteve, dnevnu politiku ili pojedinačne izjave. U središtu svega ostalo je – obrazovanje. I ono je, po svemu sudeći, najveći gubitnik.

 

U javnom prostoru poslednjih nedelja dominira narativ o „borbi za prava“, „odbrani institucija“ i „otporu sistemu“. Međutim, ispod te buke ostaje tišina učionica, prazni amfiteatri i kalendar koji neumoljivo pokazuje da akademska godina odmiče – bez nastave, bez ispita, bez izvesnosti.

 

Studenti između protesta i sopstvene štete

 

Paradoks cele situacije jeste što su upravo studenti, u čije ime se sve navodno dešava, prvi koji trpe posledice. Izgubljeni semestri, neodržana predavanja i neizvesni rokovi ne pogađaju apstraktan „sistem“, već konkretne mlade ljude. Njihovo obrazovanje, koje bi trebalo da bude ulaznica u sigurniju budućnost, postalo je predmet političkog nadgornjavanja.

Umesto znanja – poruke. Umesto ispita – saopštenja. Umesto profesora – konferencije za medije.

Profesori kao kolateralna šteta

 

Ni profesori nisu pošteđeni. Akademska zajednica, koja bi morala da bude stub stabilnosti, našla se između pritisaka, očekivanja i straha za sopstvenu profesionalnu egzistenciju. Nastavni kadar se u javnosti često pominje kao deo problema, a retko kao deo rešenja, iako bez njega nema ni fakulteta, ni studenata, ni diplome.

 

U toj atmosferi, posao profesora prestaje da bude pedagoški, a postaje politički rizičan.

 

Država kao univerzalni krivac

 

Posebno je zanimljiva lakoća kojom se za sve posledice – od izgubljene godine do urušenog ugleda institucija – odgovornost prebacuje isključivo na državu. Bez obzira na to ko blokira, ko odbija dijalog, ko insistira na eskalaciji, krivac je uvek isti i apstraktan.

Takav pristup možda donosi kratkoročne političke poene, ali dugoročno ostavlja pustoš: razočarane studente, obeshrabrene profesore i fakultet koji umesto znanja proizvodi konfuziju.

 

Izjave i političke poruke

 

U tom kontekstu, i poruke koje dolaze iz redova vlasti, uključujući i one koje je u javnosti iznosio Husein Memić, svedene su na oštru kritiku poteza koji, kako se ističe, nanose direktnu štetu obrazovnom procesu. Akcenat je stavljen na to da se protestima ne kažnjava država, već studenti sami sebe, dok profesori ostaju bez mogućnosti da rade svoj posao.

 

Međutim, umesto smirivanja tenzija, svaka nova izjava dodatno je produbljivala rovove.

 

Ludilo koje se ne pamti

 

Rezultat svega je stanje koje mnogi opisuju kao potpuni apsurd: borba za obrazovanje bez obrazovanja, borba za prava bez odgovornosti i borba protiv sistema koja se završava samopovređivanjem sopstvene budućnosti.

Ako je cilj bio da se ukaže na probleme – oni su sada svima vidljivi. Ali ako se hitno ne vrati dijalog, razum i akademski minimum, pitanje više neće biti ko je kriv, već – da li je jedna generacija već izgubljena.

 

Jer fakultet bez nastave nije bunt.

 

To je poraz.

 

 

GZS