Браћа Милановић су прави пример да слога кућу и успех гради

Петровац на Млави - Није случајно настала она пословица „Ко би горе, биће доле, ко би доле, биће горе

и нема бољег примера од Владана и Драгана, некада сиромашних надничара, који су данас школски пример вредних, честитих и успешних људи, које поштује цео Петровац на Млави. Пре две деценије, можда су сањали кору хлеба, а данас хлебом хране пола Петровца и два града више.

Цео крај знао их је као надничаре, који су радили за „дан и комад”. Владан и Драган знојем су залили сваки сокак, њиву и ливаду у селу Крвије борећи се са оцем и мајком да преживе. Није то било тако давно, док се нису дочепали снаге, а онда су окренули други лист.

Посао су започели у трошном локалу где су пре тачно две деценије голоруки кренули путем приватника.

„Кренули смо из једне мале радње 2002. године, и то од нуле, а пре тога смо ишли у надницу. Једног дана смо одлучили да отворимо малу радњицу, на почетку ни слутили нисмо да ћемо постићи успех", кажу Милановићи.

Браћа причају да су започели посао у објекту који је био пред рушењем, и производњу и продају вршили су у прстору од 35-40 квадрата.

„На почетку смо само производили и продавали пецива и бурек, данас смо проширили асортиман, како смо ми напредовали, тако смо и асортиман повећавали", кажу они.
Убрзо је барака, постала тесна, те су браћа прионула на посао и саградила позамашну пекару у којој ради цео комшилук.

„Градњу смо започели 2009. године, а 2011. смо завршили и уселили се, овде нам је сада комплетна производња и бурека, и хлеба, и пецива, и колача, торти и сладоледа, једном речју централна производња, користили смо кредите и помоћ државе", појаснили су они.

Ови вредни људи користе и дрва за печење хлеба, а њихов отац је причају задужен за цепање. Ова породица је поделила послове и тачно се зна шта је чије задужење.
На месту где је до скоро стајала оронула сиромшка кућа, никла је права палата са двориштем препуним деце.

„Кућа и двориште су завршени 16, 17 година после нашег почетка, сви смо живели у једној малој кући, поред овог посла, бавимо се и пољопривредом обрадиве површшине 10 хектара, узгајамо пшеницу, кукуруз и сунцокрет", причају Владан и Драган.
Драганова и Владанова мајка Марица, поред оца Славише, била је главни стуб и ослонац овој породици.

„Кад сам се удала и дошла у ову кућу, било је тешко, али сам решила да останем и да подржим свог човека, ишли смо у надницу, али смо све радили заједно, док су деца долазила право на њиву кад се врате из школе да нама помогну", прича Марица.
О породици Милановић и комшије имају само речи хвале, комшиница Снежана је једна од тих.

„Милановићи су породица за пример, знамо се одувек, пратила сам од кад су кренули, њихове прве кораке, а оно што је фасцинантно је то што они сложно и фамилијарно раде, иду напред и постижу успех", казала је комшиница Снежана.

 

ГЗС