Da li je školska godina izgubljena i da li je to zločin prema deci?

sa časovima od 45 minuta, dakle uobičajeno. Ono što je takođe činjenica, to je da su đaci izgubili dosta od gradiva, ali ono što u ovom trenutku niko ne može da kaže je kada će nastava vratiti u uobičajene tokove i kada će početi nadoknada časova. I ono što je pitanje svih pitanja to je - koji je krajnji rok da se sve vrati u normalnu da bi nadoknada časova uopšte imala smisla, i formalno i suštinski. Ono što se takođe sada otvara kao pitanje jeste - da li je ova školska godina praktično izgubljena?

Podsetimo, neke škole su u totalnoj obustavi nastave od početka drugog polugodišta i ta deca praktično ne idu u školu još od kraja decembra prošle godine kada je počeo zimski raspust. U nekim školama od početak drugog polugodišta nastave čas ima, čas nema, ili ima, ali su časovi skraćeni na 30 minuta.

O stanju u školstvu prošle nedelje govorio je i premijer u ostavci Miloš Vučević.

- Zaista smo zabrinuti, ne kao predstavnici vlasti ili politike, nego kao građani, na posledice negativne ove blokade univerziteta. Sa već ozbiljno ugroženom studentskom godinom, ali sam posebno zabrinut za pitanje školstva i onoga što rade đacima u osnovnim i srednjim školama. Prosto mi je neverovatno da se neko igra sa sudbinom dece i da obmanjuje roditelje, obmanjuje đake, da će neko to da kompresuje u nekim skraćenim obimima i sadržajima, da će to lako da ispredaju deci - rekao je juče premijer u ostavci Miloš Vučević na pres konferenciji.

Rekao je i da je čuo "neverovatno razrešenje" da nastavnici generalno ne stižu sve da ispredaju deci, pa da neće to stići ni sada.

Da li je školska godina izgubljena?

Ima li vremena da se propušteno nadoknadi i da li je ova školska godina izgubljena, pitali smo radnike u prosveti.

- U ovom trenutnu školska godina se zakonski ne dovodi u pitanje, ali bi vrlo lako mogla, ako se obustava produži. Ovakav vid štrajka obustavom nastave nije regulisan zakonom. Ako bismo gledali zakon, nastavnici koji su u obustavi, već odavno bi suštinski bili bez posla, odnosno bili bi pokrenuti disciplinski postupci. Koliko god uveli nadoknadu nastave, imamo narušen ritam rada i nemoguće je u pravom smislu nadoknaditi nastavu. S druge strane, formalno, to je još uvek moguće - kaže Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija u ostavci.

On je ocenio da veruje da će ipak doći do kompromisa.

- Kompromisi će morati da se naprave. Izbegavanje razgovora koji ovoga puta izbegavaju neformalne organizacije u prosveti ne vodi rešenju. Sve ide u tom smeru da se ova školska godina formalno završi, da deca budu ocenjena, da mogu da završe školsku godinu, a pitanje sticanja znanja i slično se stavlja u drugi plan - smatra Markov.

Tri opcije nadoknade nastave

Prema anketama koje smo sproveli u školama, za sada postoje tri opcije nadoknade nastave:

intenzivirana nastava - da časovi ostanu skraćeni na 30 minuta, ali da ih dnevno ima po najviše osam

radne subote

produžetak školske godine

Slović: "Idealno da se sve vrati u normalu od sledeće nedelje"

Srđan Slović, predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika "Nezavisnost", jednog od reprezentativnih sindikata u prosveti, smatra da ima vremena da se izgubljeno u nastavi nadoknadi.

- Školska godina je takva da još uvek može da se nadoknadi. Sigurno će posledica po učenike biti kao što ih je bilo do sada, ali biće ih manje ako se što pre normalizuje proces nastave. Učenici su kolateralna šteta u svemu ovome - kaže za "Blic".

On je govorio i tome kada bi najkasnije trebalo da se nađe rešenje da bi se nadoknadilo izgubljeno.

- Ne postoje precizni rokovi, svaki izgubljeni dan je manja mogućnost da se nadoknadi. Najidealnije bi bilo kad bi sve normalno krenulo od sledeće nedelje. Sada nema razloga da se školska godina ne privede kraju na pravi način kako bi učenici sa što manjim posledicama završili školu - kaže on.

"Priča o kraju školske godine u martu van pameti"

Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije (nereprezentativan sindikat) izjavio je ranije za N1 da bi "završetak školske godine u martu bio najpravednije rešenje". Ipak, mišljenje sagovornika "Blica" je da bi to bilo opasno.

- To je van pameti iz prostog razloga što bismo uveli jedan opasan presedan u škole koji nikada ranije nismo imali. Ovo nije ratno stanje kao 1999. godine ili vanredno epidemiološko stanje pa da se školska godina prekine - upozorava Markov za "Blic", i dodaje:

- Ako prekinemo školsku godinu, kakve su garancije da u septembru možemo početi novu školsku godinu? Tada isto može da se kaže da nisu stekli uslovi, i da ne počne nova školska godina. Drugi problem je što bi u budućnosti takođe neka interesna grupa mogla da utiče na to da prekidamo školsku godinu iz svojih razloga - smatra Markov.

Slović je takođe mišljenja da kraj školske godine u martu nije dobra ideja.

- Stav onih koji misle dobro učenicima je da se školska godina završi na što bolji i profesionalniji način. Izjave da se školska godina završi u martu nije ni profesionalna, ni dobronamerna za učenike - ističe.

Osmaci u najnepovoljnijem položaju

Slović se osvrnuo i na to kakve posledice odlaganje pronalaska rešenja može imati za male maturante.

- Na male maturante ovo može loše da utiče, a koliko, to će vreme pokazati. Modalitet po kome će se nastava nadoknaditi za osmake moraće da se nađe. Imali smo bombardovanje i koronu, pa je nađen modalitet da osnovci upišu srednje škole na jedan drugačiji način. U ovom trenutku još ima vremena da se sve završi redovnim putem. Lično, ne bih pravio nikakve duge pretpostavke kad bi bilo, šta bi bilo - kaže on za "Blic".

Pomoćnik ministarke prosvete Milan Pašić podsetio je pre nedelju dana da je probni test za završni ispit predviđen za 21. i 22. mart i izrazio nadu da "ćemo svi sazreti u ovom periodu i da će se situacija u prosveti razrešiti do 21. i 22. marta".

Produžetak školske godine za četiri nedelje?

Markov je kao jedno rešenje naveo da "školska godina bude produžena za četiri nedelje".

- Već sada je izvesno da će se sledeće nedelje ući i u petu nedelju koja se gubi u onim školama koje su od početka u blokadi. To bi značilo da se škola produži do polovine jula, možda i dalje. Ali mislim da to nije moguće. Prvo, jer bi rad sa tako velikim brojem učenika na tako visokim temperaturama bio otežan. Drugo, to bi opet naišlo na veliku pobunu kod roditelja - govori za "Blic" Markov.

O posledicama za maturante u srednjim školama

On je dodao da, ako bi do produžetka školske godine u srednjim školama došlo, to nikako ne bi odgovaralo maturantima.

- Iako produžetak školske godine ne bi toliko uticao na one koji bi da upišu fakultete u Srbiji, u problemu su učenici koji bi da upišu fakultete u inostranstvu, jer fakulteti u inostranstvu neće prilagođavati svoje rokove zbog dešavanja u Srbiji - kaže za "Blic" Markov.

Kako će dva mini raspusta uticati na nadoknadu

Sagovornici "Blica" govorili su i kako dva mini prolećna raspusta predviđena školskim kalendarom mogu da utiču na nadoknadu nastave.

- Prolećni raspusti se vezuju za Uskrs i Prvi maj, i to su zakonom neradni dani. Tu bi se kršio zakon ako bi ti dani bili radni. Tako da mislim da to nije realna opcija za nadoknadu nastave. Jedina realna opcija bi bila da se školska godina produži - kaže Markov.

- Mislim da bi uticaj prolećnih raspusta na nadoknadu bio zanemarljiv. To i nisu neki raspusti, već uglavnom praznični neradni dani u celoj državi koji kratko traju - napominje Slović.

Glas zapadne Srbije/Blic