Драматична ратна сећања и даље живе код Перишића, све што су имали НАТО бомбе су им сравниле са земљом 


TROPSKA VRELINA U NASOJ ZEMLJI, CACAK JEDAN OD NAJTOPLIJIH GRADOVA              Sudar motora i automobila u tunelu kod Zlatibora, povređeni motociklista prebačen u bolnicu              Struja neće poskupeti ove godine, EPS kreće u reforme              Proglašeno deset najboljih šljivovica u Srbiji - Najbolja prepečenica iz Guberevaca              Čačanima je ponovo omogućena usluga „Rent a bike”              Od danas do 13. septembra redovna sezonska avio-linija Lađevci – Tivat              Prvi “Sabor srpske harmonike“ u Čačku 29. i 30. juna             

 
Драматична ратна сећања и даље живе код Перишића, све што су имали НАТО бомбе су им сравниле са земљом
Trenutno na sajtu: 415       |       Podeli:
24.03.2023 | 0 коментар(а)



Ужице - Једна бомба била је довољна да уништи све оно што је Љубица Перишић из ужичког села Поникве са својом породицом деценијама градила.
Фото:РИНА




Са стрепњом се и сада сећа тог мартовког дана када су њено домаћинство НАТО агросори сравнили са земљом. Данас је захвална Богу што је успела да сачува своју породицу и сопствену живу главу.

Љубица Перишић из села Поникве Фото:РИНА

„Само сам чула када је зазвиждало и од тог тренутка моја кућа почела је да се љуља. Мој супруг Мијо је одмах повикао излази из куће изгибосмо. У нашој малој шупи било је све што смо ми имали. Кола, трактори, сав алат и стока нестали су у секунди од једне бомбе која је пала на наше имање. Мислили смо да је тај наш мали објекат био најсигурнији али изгледа да нисмо били управу - присећа се Љубица за агенцију РИНА.

Њена комшиница Зора Перишић је у шестом месецу трудноће и још једним малим детеом ратне дане проводила у својој кући иако је агонија трајала сваког тренутка.

„Мој кревет је био поред кревеца за бебу и буквално сам ноћи проводила спавајући у оделу и гуменим опанцима спремна да ако агресори крену да бомбардују, будем спрема да бежим из куће све заједно са спакованом торбом. Толики је страх био у нама да смо константно под тензијом били. Скривали смо се некада испод брда, рачунајући да испод њега бомбе не могу да стигну” - каже Зора.

Зора Перишић Фото:РИНА

Много бесаних ноћи, страха, суза и јецаја Зора никада неће заборавити тај тренутак када су бомбе пале на Кадињачу недалеко од њене куће.

„Моја највећа срећа у животу била је када сам чула да на Кадињачи, војска где је била смештена, ујутру у пет сати почео да пуца пиштољ, знала сам да је рат престао - додала је она.

Фото:РИНА

Перишићи након 24 године од НАТО агресије, још увек лече ране од последица бомбардовања иако се воде тиме да су им главе на раменима, последице и даље осећају.

 

 

ГЗС/РИНА




PODELI:








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


nato agresija panikve perisici

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 163.028.014 посета
Тренутно на сајту: 413 посетилац(a)