Da li je Boško Buha uzalud položio svoj mladi život na oltar otadžbini? Spomen kompleks na Jabuci doživeo sudbinu države koje više nema

Prijepolje - Memorijalni kompleks „Boško Buha” na Jabuci kod Prijepolja dugo je bio simbol borbe za slobodu, posvećen pionirima i omladincima palim u Drugom svetskom ratu. Do 1990. čak 145.000 mladih posetilo je spomen dom, ali je

u godinama koje su sledile zapostavljen i devastiran, bez rešenja o njegovoj daljoj sudbini, a pojedini spomenici kojih je na desetine su čak i oštećeni.

 

Jedan od prvih spomenika podignutih u čast Bošku Buhi je obeležje na mestu njegove pogibije.

 

„On je stradao štiteći svoju ratnu drugaricu dr Sašu Božović koja je bila ranjena kada su ih četnici napali iz zasede 27. septembra 1943. Na mestu pogibije podignuto je spomen obeležje od grubo tesanog kamenog bloka i posađeno 17 borova koliko je on tada imao godina”, kaže za Glas zapadne Srbije istoričar umetnosti Mirko Malešić.

 

Mirko Malešić, foto: GZS

 

Ideja za trajno obeležavanje mesta pogibije legendarnog borca, bombaša Druge proleterske udarne brigade i narodnog heroja Boška Buhe potekla je 1959. godine od pionira Prijepolja i Pljevalja. Tu inicijativu prihvatio je Savez pionira Jugoslavije i pokrenuta je akcija. Spomen dom od 840 kvadratnih metara dovršen je 1964. godine i odmah je postao sastajalište pionira iz svih delova Jugoslavije. 

 

Spomen obeležje na mestu pogibije Boška Buhe, foto: GZS

 

Odlukom Skupštine opštine Prijepolje od 30. maja 1986. godine proglašen je kulturnim dobrom od izuzetnog nacionalnog značaja i nalazi se pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture. 

 

Zanimljivo je da je gradnja spomen doma bila najvećim delom finansirana od donacija samih pionira.

 

„Postojale su crno – bele razglednice na kojima je bila slika doma i spomenik Boška Buhe i ja sam to nosio po gradovima Bivše Jugoslavije po školama, direktori škola bi uzimali određeni broj razglednica i deljene su deci za jedan dinar, naravno sve je bilo na dobrovoljnoj bazi”, priča jedan od prvih rukovodilaca Kemal Kondo koji je ovde proveo punih 10 godina.  

 

 

Prema njegovim rečima pionirsko odmaralište „Boško Buha” zvanično je otvoreno 1971. godine. Njime je rukovodio Štab koji su činili ljudi iz vrha politike Prijepolja i Pljevalja na čijem čelu je bio direktor a svi ostali zaposleni su bili operativci.

 

„Tu su deca dolazila masovno, zimi na skijanje, leti na ekskurzije, organizovana su predavanja, tu se održavao i sajam tehnike, zbor sudija i brojne druge manifestacije, a kad su došli brigadiri koji su gradili prugu Beograd – Bar onda je tu bilo naročito živo. Tu su za njih nastupale čuvene estradne zvezde, a mislim da je legenda narodne muzike Šaban Šaulić ovde kao dečak imao svoj prvi zvaničan nastup”, seća se Kondo. 

 

Kemal Kondo, foto: GZS

 

Ispred samog odmarališta nalazi se bista Boška Buhe, a iza, još osam spomenika (šest republika i dve autonomne pokrajine) koji su urađeni 1983. godine predstavljajući bratstvo i jedinstvo ali i zajedničku borbu tokom Drugog svetskog rata i koji se nažalost sada nalaze u veoma lošem stanju.

 

 

Pored doma se nalazi i muzej pionira koji više nije aktivan. 

 

 

Memorijalni kompleks je  uspešno funkcionisao kao omladinsko odmaralište da bi tokom devedesetih godina bio pripojen preduzeću Putnik iz Prijepolja koje je 2010. otišlo u stečaj i još uvek se nalazi u stečajnom postupku.

 

 

Na brdu preko puta spomen doma nalazi se još jedan spomenik Bošku Buhi, koji je ujedno i simbol čitavog ovog kraja. Statua visine dva metra koja je postavljena na postolje u vidu otvorene knjige koja predstavlja ratom prekinuto školovanje i detinjstvo. Boško u ruci drži bombu, o ramenu mu je puška a pogled mu je uprt u pravcu Beograda.

 

„Ideja za podizanje spomenika potekla je krajem šezdesetih godina prošlog veka kada je raspisan konkurs u omladinskom časopisu 'Kekec' u kome je učestvovalo oko 7000 učenika iz cele bivše Jugoslavije. Odabrana je ideja učenice Jadranke Berić iz Gornjeg Milanovca prema čijem nacrtu je vajarka Mira Lekić uradila spomenik i on je postavljen na dvadesetsedmogodišnjicu pogibije Boška Buhe 1970. godine”, rekao je za GZS direktor TO Prijepolje Petar Vasiljević. 

 

On ističe da je u proteklih petnaestak godina sve više zainteresovanih posetilaca koji žele da obiđu spomen kompleks na Jabuci.

 

„Sve je više ljudi koji dolaze kod nas i raspituju se o Jabuci, memorijalnom kompleksu, neki od njih se sećaju kako je to nekako izgledalo, ovi naraodni heroji kojima su uz Boška Buhu podignuti spomenici poznati su od Slovenije do Makedonije ali i izvan našeg regiona. Kinezi su naročito zainteresovani za obilazak kompleksa i to nas je navelo da krenemo u oživljavanje svega što se ovde nalazi”, ističe Vasiljević.

 

Prema njegovim rečima TOP u saradnji sa lokalnom samoupravom, nadležnim ministarstvima i vladinim agencijama koje su zadužene za ove procese, intenzivno se radi na oživljavanju memorijalnog kompleksa i stavljanja u funkciju omladinskog turizma. 

 

 

„Postoji ozbiljan plan kako bi se sve to ponovo stavilo u funkciju. Kompleks nije mali, u njemu je moglo nekada da spava oko 350 ljudi a postojali su i restorani koji su primali preko 450 osoba. Postojala je dečija ski staza, kao i pešačke. Tu su bili i prateći objekti poput ambulante, pošte, sve to stoji tu ali nije u upotrebi već nekoliko decenija. TOP je predala projekat za rekonstrukciju starog objekta MUP – a koji je u vlasništvu opštine, koji bi pretvorili u vizitorski centar, za sve one koji su zainteresovani da ovde dođu, nauče o našoj istoriji, da se bolje upoznaju sa prostorom i da ovde provedu kvalitetno vreme. Naravno uz vizitorski centar će biti obnovljeni svi prateći sadržaji poput sportskih terena, dečijeg skijališta koje se nekada nalazilo ispod samog spomenika na 1300 metara nadmorske visine, što sve zajedno predstavlja ogroman turistički potencijal”, naglasio je Vasiljević.

 

Direktor TO Prijepolje Petar Vasiljević, foto: GZS

 

On kaže da se najveći deo kompleksa nalazi pod zaštitom države, a da je u prethodnom periodu bilo  razgovora sa ministarstvom turizma i omladine kao i sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture, a da se uskoro očekuje razgovor u ministarstvu kulture.

 

Omladinsko odmaralište na Jabuci, foto: GZS

 

„Dakle pravimo priču koja će biti sveobuhvatna i koja će nam od temelja omogućiti da bude i održiva”, poručuje direktor TOP Petar Vasiljević. 

 

A dok se sve to ne realizuje, na Jabuci na mrtvoj straži i dalje stoji spomenici dečaku, bombašu, narodnom heroju i legendi bivše Jugoslavije Bošku Buhi i njegovim mladim saborcima, koji kao da nam poručuju da njihova mladost i život nisu uzalud položeni na oltar otadžbini.

 

GZS