DVE ŽENE, JEDAN KAZAN I PRIJATELJSTVO KOJE JE ZAPUŠTENO IMANJE PRETVORILO U DOM

Topola - U Krćevcu, šumadijskom selu u opštini Topola, jesen se prepoznaje po mirisu voća i dima koji se polako izvija iznad imanja.

Sa krova moderne kuće sa ravnim krovom pogled se otvara prema okolnim šumadijskim brežuljcima , Rudniku i Venčacu, dok u dvorištu tiho radi kazan pod punim gasom!

Tu, među voćnjakom i uzrelim dunjama, drvenim salašem i jesenjim suncem, dve prijateljice — Ružica Pejčić i Vesna Nedeljković — stvaraju priču koja je mnogo više od pečenja rakije.

Pre četiri godine Ružica je kupila zapušteno imanje od oko hektar i deset ari. Rodom iz Trudelja, sela pod Rudnikom, posle godina provedenih u pečalbi vratila se svom kraju. Mir i spokoj pronašla je u Krćevcu, gde je odlučila da od korova, stare zemlje i zapuštenog objekta napravi kutak za život, druženje i uspomene.



Tada je upoznala Vesnu, trgovca po zanimanju, svoju komšinicu i danas nerazdvojnu prijateljicu.

„Sve što ovde vidite radile smo nas dve, svojim rukama. Od sređivanja imanja, sadnje voćnjaka i brvnare, do kazana i kuće. Htele smo da to bude nešto naše, naš proizvod i naš kutak“, priča Ružica.

Na imanju danas raste 164 stabla — šljiva, kajsija i drugog voća. Nekada prazno i zapušteno, ono sada ima voćnjak, drveni objekat koji su pretvorile u kafe „Ruža“, prelepu kuću sa ravnim krovom i planove koji tek dolaze. Na proleće bi trebalo da niknu bazen i mali sportski teren za odbojku, mali fudbal i košarku.

Ideja je da ovo mesto postane prostor za odmor, laganu muziku, druženje i seoski turizam. Ali, za Ružicu i Vesnu, ono je pre svega dom koji su same stvorile.


KAZAN KAO HOBI, RAKIJA KAO PONOS
Iz voćnjaka se rodila i nova ljubav — pečenje rakije. Pre dve godine dve žene su, uz kazan od 120 litara, prvi put same ispekle rakiju. Počele su sa sedam ili osam kazana, a ove jeseni planiraju više od dvadeset.

Prave šljivovicu, rakiju od kajsije i dženerike, ali i tinkture od višnje, ruzmarina i nane. Ružičina šljivovica već je osvojila srebrnu medalju na takmičenju u Topoli, a ove godine ponovo se spremaju da pokažu šta su napravile.

„Nije to lak posao. Treba podići kazan, prevrtati džibru, dodavati kominu i voditi računa o svemu. Ali naučile smo. Ruža se odlično razume u gradiranje, a ja sam uz nju savladala i kazandžijski zanat“, uz osmeh kaže Vesna.

Sve rade same — od pripreme voća i loženja vatre do poslednje kapi koja poteče iz kazana. Njihov hobi postao je ponos, ali i razlog da svaka jesen ima poseban smisao.



„VESNA MI JE KAO TREĆA ĆERKA“
Ružica ima dve ćerke, na koje je posebno ponosna. One žive van Srbije, ali su joj, kaže, velika podrška i zajedno su došle na ideju da od imanja naprave mesto na koje će porodica uvek rado dolaziti.

„Želele smo da ovde ostane nešto lepo, da deca imaju gde da dođu i da se sećaju. Kuća je bila njihova ideja. Drugo je kad nešto kupiš, a drugo je kada od neiskrčene njive kreneš od početka i napraviš ga svojim rukama“, kaže Ružica.



U svakodnevnom životu uz nju je Vesna.

„Vesna mi je kao treća ćerka. Imamo dobru hemiju, razumevanje i to je najvažnije. Nema dana da se ne vidimo, da ne uradimo nešto zajedno ili da ne odemo na kafu do Aranđelovca, ili Beograda. Ništa nam nije daleko. Ona je moja desna ruka“, priča Ružica.



„RUŽA ME PODSEĆA NA MOJU MAJKU MILANKU“
Vesna živi na selu sa mužem i brine o nemoćnoj svekrvi. Život joj, kako kaže, nije uvek bio lak, ali je u prijateljstvu sa Ružicom pronašla oslonac, radost i bliskost.

„Ruža me podseća na moju majku Milanku. To je ta toplina — uzmi ovo, pojedi ono, hajde da pomognemo nekome. Ona je izuzetno dobar i human čovek. Vezala sam se za nju jer znam koliko je časna i koliko je spremna da pomogne drugima“, kaže Vesna.

Za nju Ružica nije samo prijateljica i komšinica. Ona je osoba uz koju se deli i posao i svakodnevica.

„Ovde smo jedna za drugu, za sve što zatreba. Ja njoj pomažem, ona meni. Sve što se sada vidi bilo je korov i zapušteno, a sada je naš ponos“, dodaje Vesna.



TAMO GDE IMA DIMA, IMA I ŽIVOTA
Dok se nad Krćevcem spušta jesenje sunce, iznad voćnjaka se vije dim. U kazanu tiho ključa komina, a dve žene proveravaju vatru, razgovaraju i planiraju naredne radove.

U tom dimu ima rakije, ali ima i mnogo više od toga: rada, prijateljstva, porodične ljubavi i vere da se od prazne njive može napraviti raj na zemlji.

Ružica i Vesna pokazale su da godine nisu prepreka za novi početak. Da dve žene mogu same da podignu voćnjak, sagrade svoj kutak, ispeku nagrađivanu rakiju i sačuvaju ono što je danas možda najdragocenije — iskreno prijateljstvo.

A u njihovom domaćinstvu, okupanom jesenjim suncem, ima i dima i rakije, ali pre svega — života i ljubavi.


GZS(G.Nikolić)