Vraća se slava srpskim junacima – Srbija ne zaboravlja svoje heroje

Bitolj - Na prostoru od Bitolja do Kajmakčalana razasuto je više od sedamdeset pukovskih grobalja u kojima počivaju neznani srpski junaci – vojnici koji su dali život za otadžbinu,

a čija su imena u mnogim slučajevima zaboravljena, zatrpana prašinom istorije i nemarom potomaka.

 

O tim svetim mestima danas brinu samo članovi Srpsko-makedonskog društva, predvođeni Zoranom Žugićem, čovekom koji već decenijama čuva sećanje na vojnike sa Solunskog fronta.

 

„Uspeli smo da iz raznih izvora pronađemo oko 150 imena, ali se i dalje traga za potpunim spiskom. Ubeđen sam da on negde postoji – u državnim ili privatnim arhivama. Moj otac, koji je do smrti brinuo o ovom groblju, govorio mi je da ga je video. Nadam se da ćemo ga pronaći i da će svaki broj na krstu konačno dobiti svoje ime i prezime“, kaže Žugić, koji skromno, ali uporno nastavlja misiju svoga oca.

 

Zoran Žugić, čuvar Srpskog vojničkog groblja u Bitolju i priče o slavnim i stradalnim danima srpske istorije; Foto: GZS

 

Njegova želja je da na svakoj humci ponovo zavijori srpska zastava, umesto zastave države koje više nema. „Neki iz Zavoda za zaštitu spomenika smatraju da bi trebalo da ostanu zastave pod kojima su se borili, ali ja mislim da ti ljudi zaslužuju da počivaju pod srpskim barjakom“, dodaje on.

 

Poslednjih godina, zahvaljujući angažovanju države Srbije, ovaj sveti prostor ponovo dobija dostojanstvo. Groblje, koje je nekada bilo zaraslo i zaboravljeno, danas je uređeno, sa obnovljenim spomenicima i krstačama.

 

„Sve se promenilo otkad je na čelu Srbije Aleksandar Vučić. Brojne delegacije, ministri i državni činovnici dolazili su ovde i pomogli nam koliko su mogli. Ako vam kažem da su krstovi bili popadali i zarasli u trnje, jasno vam je kako je bilo. Zahvaljujući pomoći Srbije, uspeli smo da obnovimo mnogo toga, ali posla još ima. Treba da ogradimo groblje, uredimo kriptu i napravimo sistem za zalivanje“, ističe Žugić.

 

Na samom ulasku u groblje ponosno stoji natpis „Srpsko vojničko groblje”; Foto: GZS

 

Posebno se zahvaljuje dvojici Čačana, Gvozdenu Nikoliću i Slobodanu Vasilijeviću vlasniku čačanskog preduzeća Slovas, koji su pomogli da se obnovi ulazna kapija. „Nakon Gvozdenove reportaže javio se Slobodan i ponudio pomoć. Kapija je sada urađena od prohromskog čelika, a na njoj piše ono što je oduvek trebalo da piše – Srpsko vojničko groblje. Zahvalan sam im do neba“, kaže čuvar srpske istorije i grobova div-junaka.

 

Na putu od Bitolja do Kajmakčalana, u mestu Skočivir, nalazi se još jedno vojničko groblje – još jedan tih, zaboravljeni trag srpske vojske iz Prvog svetskog rata. I o njemu danas brinu samo entuzijasti Srpsko-makedonskog društva.

Put do samog vrha Kajmakčalana, do crkvice Svetog Ilije, danas je teže prohodan nego posle Drugog svetskog rata. Srbija vodi razgovore sa makedonskim vlastima da se put konačno uredi, jer se trenutno do slavne planine i mesta večne slave stiže isključivo preko Grčke, putujući satima.

 

„Pozivam srpsku decu da dođu, da vide i osete ovo mesto. Ovde se uči najvažnija lekcija – kako se voli otadžbina i kolika je cena slobode“, poručuje Zoran Žugić, čovek koji čuva tišinu u kojoj još odjekuje slava srpskih vojnika.

 

 

Glas zapadne Srbije