Upoznajte deo našeg kolektiva – ovo su ljudi koji svaki dan „špartaju” zapadnom Srbijom

Čačak - Glas zapadne Srbije je najveća medijska kuća u Zapadnoj Srbiji. Ova produkcija sa sedištem u Čačku osnovala je sedam dopisništava za nacionalne medije i jednu novinsku agenciju.

Međutim, najveća vrednost ovog kolektiva su ljudi koji rade u Glasu zapadne Srbije, pa možda je red da Vas upoznamo sa nekima od njih koji svoje parče hleba zarađuju radeći jedan zanimljiv ali težak i odgovoran posao. Ono što im je zajedničko je, da su pojedini od njih čak 15 godina u GZS, a  vredno je pomenuti da je ova medijska kuća jedna od retkih koja je vrata otvorila mladim ljudima.

 

Među prvima, prag ove kuće prekoračila je Vukica Lazović  koja je u GZS došla 2008. godine i od tada do danas pregrmela je deceniju i po, a danas je jedan od najpoznatijih reportera Pink televizije u Srbiji.

 

„U ovu kuću stigla sam nakon što sam ostala bez posla u TV Spektrum, a slične sudbine je bio osnivač i vlasnik GZS Gvozden Nikolić. Bilo je to vreme kada su lokalne televizije u kojima smo radili prestale da postoje, jedna zbog loše privatizacije, a druga zbog prodaje i preseljenja u drugi grad. Početak je bio udarnički, radilo se danonoćno.

 

Ove godine navršiće se punih 16 godina od kako radim u GZS, i sada kada se osvrnem unazad, mogu slobodno da kažem da je to bio put stalnog uspinjanja, jer izazovi i zadaci bili su često zahtevni, a mi željni dokazivanja. Kako je vreme proticalo, pokazalo se da su trud i rad dali rezultate, učvrstili smo se u sam vrh kuća za koje radimo kao dopisnici i sada odgovorno tvrdim da je svaki zarađeni dinar bio zaslužen”, kaže Lazović.

 

Vukica Lazović je 2022. godine odlikovana Srebrnom medaljom za izuzetne zasluge u javnim delatnostima posebno u oblasti novinarstva

 

Nije bilo lako, u početku uz pomoć štapa i kanapa, a danas je to znatno bolje i drugačije

 

„Raditi sa Gvozdenom vrlo je izazovno, jer dva slična temperamenta, sa vrlo često različitim pogledima na istu stvar, mogu dovesti do diskusija koje traju danima. Ali suština naše uspešne i dugotrajne saradnje je što su nam ciljevi isti - da se posao odradi kvalitetno i da svaka izgovorena reč bude pre svega istinita, što je na kraju rezultiralo ogromnom medijskom dominacijom u ovom delu naše zemlje, a ova kuća postala je sinonim za dobre i kvalitetne priloge, ali i brze i tačne informacije.

 

Ono što posebno cenim jeste poštovanje onoga što ja jesam, bez obzira što sam često 'solo igrač' . I ono što smatram najvećim uspehom je to što u 'našoj kući',  kako zovemo firmu, rade ljudi različitih mišljenja, političkih opredeljenja, naravi i godina, ali bez obzira na sve to mi smo tim i to pobednički”, istakla je Vukica Lazović.

 

Katarina Radulović od radija, preko Vojvodine do News Max Balkans

 

Katarina  Radulović  u svet medija zakoračila je kao radijski reporter, a zatim kao prezenter na TV Čačak, gradske televizije koja je ugašena kada je bez posla ostalo 50 ljudi, zajedno sa njom. Svoju priču počinje sećanjima na te dane.

„Na TV Čačku honorar je bio za trećinu plate zaposlenih, ali nije mi bilo žao. Radilo se sve do privatizacije i lažnih obećanja nakon kojih sam sa pet neisplaćenih plata izašla kao da nikada nisam radila i bila deo kolektiva.

Imala sam druge bitke u planu, da se ostvarim kao roditelj. U septembru 2013. konačno sam dobila tu mukotrpnu bitku i izašla kao pobednik.

Za drugi rođendan bliznakinja dobila sam ponudu koja se ne odbija

Dvogodišnje bliznakinje krenule u vrtić, ja na posao.

Kolega Gvozden ponudio mi je posao, da radim za RTV.

Suze mi krenu kada se setim RTV - a. Sećam se prvog priloga iz Ljubića, radila sam priču o krompirovom moljcu. Kolega snimatelj Dragan daje mi krompir i kaže šetaj kroz brazdu. Mislim u sebi, ja ovo ne mogu, moram da izguglam šta je moljac. Ispostavilo se da očekuju da za njih radim teme iz poljoprivrede. Šta reći, učilo se na terenu. Stečena divna prijateljstva, za ceo život.

Prvi prilog za Dnevnik bio je 'Tito se vraća u Užice' i on me je plasirao u informativu, a poplave su me izbacile na površinu, u šali to često kažem. Radom i kolegijalnošću stekla sam poverenje kolega koji su bez obzira što ne radimo za istu medijsku kuću danas moji prijatelji. Goran Eror, Mirela Mitrić, Sneža Pijetlović, Željka Petrović, Vesna Gaćina, Vanja Pevac, Zadrepko, Sneža iz režije, Aleksandra Bundalo...kolege koje nedostaju.

 

 

Ipak, redakcija je porodica. Gvozdenova reč uvek je bila ispoštovana. Volim dogovor.  On je čovek od reči. Gazda, ali kolega i prijatelj. Posvađamo se pa izmirimo. Temperament sličan, ali smo svi  u kolektivu jedna porodica, štitimo se. 

 

Prošla godina bila je teška, ipak dok se jedna vrata ne zatvore, druga se ne otvaraju

 

„Tu rečenicu rekao mi je Gvozden kada je doneta odluka o raskidu ugovora sa RTV.  To je bila moja prva ljubav, pa sam to teško podnela. Ali... odrastemo i shvatimo da u nama ima mnogo više energije”, ističe Katarina Radulović.

Katarina je danas dopisnik  News Max Balkans  koji je za nju novi izazov.

„Produkcija Video Media svet čiji vlasnik je Jovan Nikolić, potpisala je ugovor sa televizijom koja se pojavila na našim prostorima, novi formati novi su izazov. Pretežno uživo uključenja i zanimljive priče sa Balkana. Profesionalci u ovoj medijskoj kući pobednički su tim, a mi dopisnici dajemo svoj doprinos pričama i vestima iz svog kraja”, kaže Katarina.

 

Ana Mosić – nikada nismo bili sebični, mnogi su ovde naučili posao

 

„Pre 10 godina bila sam nezaposlena, i pružena mi je prilika da počnem da radim u Glasu zapadne Srbije”, kaže Ana Mosić, organizator i realizator posla u ovoj medijskoj kući.

 

Proslava 15 godina rada Glasa zapadne Srbije obeležena je putovanjen na Maltu

 

„Nikada do tada nisam radila ništa slično i krenula sam od početka da učim. Danas je priča totalno drugačija, tu sam svoj na svome. Katarina i ja smo počele u dan razlike da radimo, a u Glasu nas je dočekala Vukica i to su kolege sa kojima najlakše izguram i najzahtevniji poslovni poduhvat. Za ovu deceniju kroz redakciju prošlo je mnogo ljudi, za koje se nadam da nose samo lepe uspomene i koji su iz Glasa sigurno izašli bogatiji znanjem i novim veštinama. Nikada nismo bili sebični na deljenju saveta, znanja i pružanju pomoći. Danas je ova redakcija okupila ekipu sa kojom je lepo raditi a još lepše se smejati. I ono što je najbitnije, uvek možete računati na sve ljude u Glasu i u dobru i u zlu, slagali se sa njima ili ne, delili njihovo mišljenje i poglede na život ili ne, i to je ono što prevagne na kraju dana,” kaže Ana koja je već u GZS nabrojala deset godina radnog staža.

 

Marko Brkić – pronašao sam se, ostvario sam svoj san

 

U redakciji Glasa zapadne Srbije sam dobio priliku da radim ono za šta sam se školovao, kaže na samom početku Marko Brkić, realizator Dnevnika zapadne Srbije .

 

 

„Tu sam već skoro dve i po godine i podelio bih taj period na dva dela. Onaj kada sam se bavio uređivanjem Dnevnika i ovaj aktuelni kada mnogo više idem po terenu. Istakao bih da  je terenski rad nešto najlepše što se meni dogodilo na ovom poslu i tu sam spoznao da to i jeste razlog moje velike ljubavi prema novinarstvu. Takođe bih želeo da napomenem i odnos sa kolegama koji je vrlo živopisan kao i naša svakodnevnica, jer su svi oni ponaosob vrlo zanimljive ličnosti. I još jednom za kraj bih želeo da istaknem da mi se u ovoj kući ostvario san, a to je da radim posao koji najviše volim”, kaže Brkić.

 

Branko Lukić - slučajno se javio na oglas, danas ovaj posao ne bih nipošto menjao

 

Deo sam Glasa zapadne Srbije nešto više od tri godine i za to, neko bi rekao kratko vreme, zajedno sa kolegama prošao sam dosta, kaže Branko Lukić student Fakulteta političkih nauka i dopisnik Tanjuga.

 

„Mnogo sam ljudi upoznao, obišao brojna mesta i događaje, svedočio nekim istorijski važnim trenucima, ali ono čega je bilo najviše jeste učenja. Dolaskom u Glas zapadne Srbije dobio sam priliku da učim zanat o kome nekada nisam ni razmišljao. Uz podršku i pomoć starijih kolega saznavao sam osnovne postulate novinarstva, tehnike snimanja i pravila video montaže. Sa druge strane, smatram da sam priliku koja mi je data iskoristio i koristim u potpunosti. Iako ni posle tri godine na pitanje 'šta radim, čime se bavim' ne kažem da sam novinar, već da 'radim kao novinar', mislim da bih slobodno smeo reći da sam jedan kompletan novinarski operativac. Istini za volju, tome je doprinela i sva lepota ovoga posla.

 

 

Brz protok informacija, neophodnost bitisanja na pravom mestu u pravo vreme i konstantna dostupnost poslu, nešto su što bi mnogi okarakterisali kao mane ovog posla. Međutim, upravo to jesu stvari koje, gledajući moje kolege, i posle decenija bavljenja ovim poslom, vuku čoveka napred i nedozvoljavaju mu da od njega odustane.

 

Na kraju, ostaje mi samo da kažem da sam nakon desetina hiljada pređenih kilometara, stotina pokrivanih priča i događaja i dvoja razbijenih kola i dalje tu. I nadam se da ću tu gde jesam ostati još dugo”, poručuje Branko Lukić.

 

Nikolić: Nikada nikoga nismo zakinuli, svi su prijavljeni i svaki dinar poreza je plaćen

 

„Ovo je samo deo ljudi koji su stub GZS, medijske kuće koja je jedna od najstabilnijih u unutrašnjosti Srbije. Zanimljivo je da je samo jednom u proteklih petnaest  godina plata zakasnila jedan dan a iznos primanja  kreće se od 70 do 120 000 bruto.  Mesečni rashodi kreću se oko tri miliona dinara jer je oprema jako skupa, a zbog velikog terena mesečno se pređe i po 2 000 kilometara. Sa druge strane najveći prihodi nam stižu od medisjkih kuća sa kojima imamo potpisane ugovore, jedan deo od oglašivača a tu su i sredstva  koja stižu po osnovu Konkursa za medsijko sufinansiranje koja se projektno dodeljuju svim medijima na lokalnom i nacionalnom nivou”, kaže vlasnik GZS Gvozden Nikolić.

 

GZS