Lipnica između časti i nemara: Urušen krajputaš, da li se ruše i naša sećanja?

Čačak - U selu Lipnica, na starom putu Čačak - Kraljevo, urušio se jedan od spomenika rajputaša, kamenih čuvara sećanja na Srbe koji su živote ostavili daleko od rodnog kraja, u ratovima i bojevima koji su obeležili našu istoriju.

 

 

Problem je nastao u Čačku, ali se, verovali ili ne, rešenje nalazi u Kraljevu.

 

Lipnica je poznata po velikom broju spomenika krajputaša, jedinstvenom u Srbiji i pravom žrtveniku tuge, ljubavi i vere onih koji su ostali iza boraca. Udovice, majke, sestre i deca podizali su ih za svoje najmilije čije se kosti nikada nisu vratile kući. 

 

 

Urušen krajputaš, da li se ruše i naša sećanja, foto: 4N Studio

 

Kamen je ostao da svedoči, umesto tela kojih nema.

 

 

Uključenja iz Lipnice i iz Kraljeva emitovana u emisiji „150 minuta” na Prvoj televiziji

 

 

Danas, tik uz spomenike, parkiraju se automobili. Izduvni gasovi i fizička oštećenja učinili su svoje, jedan krajputaš se urušio.

 

 

Dr Miloš Gostiljac, pedijatar i meštanin Lipnice, foto: 4N Studio

 

 

Dr Miloš Gostiljac, pedijatar i meštanin Lipnice, jedan je od potomaka vojnika koji su živote ostavili u dalekim bojevima.

 

„Svakako, ovo je jedna tužna priča, jer ovi spomenici predstavljaju simbol jednog vremena i jedne istorijske veličine koja nije sporna. Dolazimo u situaciju da se automobili parkiraju neposredno uz spomenike, samo da bi bili u hladu. Izduvni gasovi dodatno nagrizaju ovaj kamen i potpuno ga uništavaju. Moram da pitam, da li su ovi krajputaši spomenici naših predaka ili onih koji ih praktično gaze bez svesti o tome? To je pitanje koje govori o našoj psihologiji i našoj naciji. Hoćemo li uspeti da ovo popravimo ili ne, zavisi od mnogih stvari”, kaže dr Gostiljac.
Nadležnost oko zaštite spomenika je jasna.

 

 

Katarina Grujović Brković, direktorka Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture, foto: Print screen

 

Katarina Grujović Brković, direktorka Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu, pojašnjava.

 

„Krajputaši predstavljaju ratne memorijale i štite se prema Zakonu o ratnim memorijalima iz 2018. godine. Njihovo održavanje dužnost je lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalaze. Spomenici krajputaši u Lipnici jesu u nadležnosti našeg Zavoda, ali oni koji su valorizovani kao nepokretna kulturna dobra mogu se sanirati isključivo na osnovu projektne dokumentacije i obezbeđenih sredstava Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Zavod je uvek otvoren za saradnju i daćemo stručne savete kako najbolje obezbediti i sanirati stanje na terenu,” zaključuje Grujović Brković.

 

Urušen krajputaš, da li se ruše i naša sećanja, foto: 4N Studio

 

 

Moramo se uvek setiti da krajputaši nisu samo kamen  oni su glas onih kojih nema, ali čije je ime na večnom stražarskom mestu i osvetljava im duše da dođu do svojih rodnih domova. Na njima su imena i uspomene  ljudi koji su ostavili kosti u Plavoj grobnici i na Kajmakčalanu, daleko od rodnih pragova. Ako dozvolimo da kamene knjige naših predaka padnu, postavlja se pitanje da li pada i naše sećanje na njihovu veličinu, jer dobro je poznato ako zaboravimo svoje pretke i svoju prošlost gubimo pravo na budućnost.

 

 

GZS