Jedinstveni ambasador Užica Đorđe Jokić ni u desetoj deceniji ne odustaje od starog zanata: Svadbe vratile šajkače na glave, a još uvek ima ko da ih šije

Užice - Najpoznatija srpska kapa od davnina je čuvala srpske glave kako od bolesti, prirodnih nepogoda, tako i od ratnih poraza.

Datira još od 18 veka, a kasnije se odomaćila u svakodnevnom životu, pa je uglavnom nose stariji muškarci u seoskim zajednicama. Užičanin Đorđe Jokić  i u desetoj deceniji šije i kroji šajkače i za njega one nisu samo obične kape, već identitet srpskog roda.
Šajkače, šubare i šapke najviše se kupuju na Saborima i vašarima, a ima i naših koji su se rasuli po čitavom svetu i vole da ih nose, tamo u tuđini.Njih nije sramota, a ovde , kod nas, nose ih najviše stariji, koji se ne odriču tradicije”, kaže za Glas zapadne Srbije Đorđe Jokić, krojač iz Užica.
Ono što posebno raduje jeste da se poslednjih godinu dana šajkače vraćaju nag lave mladih.

“ U poslednje vreme , mladenci i svatovi odlučuju se za šajkaći, pa neretko se dešava da se u svatove ide upravo sa našom nacionalnom kapom, što me posebno raduje jer tradicija i identitet srpskog roda najbolje se oslikava upravo kroz šajkaču”, dodaje deda Đorđe.
Nekada je deda Djole krojio suknje i odela prateći visoku parisku modu,ali svetla velegrada nisu sijala dovoljno jako, pa se ovaj Užičanin vratio u rodno Užice.
Na mašini staroj koliko i on, Djordje danas kroji, šije i štepa,a ispod njegove vešte ruke sada nastaju tradiconalne srpske šajkače, kape i šapke jer su to kako kaže, retke stvari koje ne mogu da se nadju kod Kineza.
Razvoj tehnologije  na mnoge zanatske radnje stavio je katanac, a u ulici gde je Đolova radionica, samo su retki opstali.
Pored toga što je glavu I obraz čuvala,po načinu nošenja šajkače, moglo se zaključiti I raspoloženje srpskog domaćina.
Šajkače se i danas ručno izrađjuju i kao takve sačuvale su svoju autentičnost. Malo je onih koji su  ostali verni ovom zanatu poput Đorđa.

Bočne strane šajkače mogu se ravno poklopiti kada se ne nosi na glavi,a zimi se mogu spustiti na uši, lako se savija pa se mogla nositi i za opasačem,a izradjena od čoje, leti i zimi držala je konstantnu temperaturu glave pa je njeno veličanstvo šajkača od 1870 godine uvedena u sastavni deo uniforme vojnika. Danas je samo retki domaćini sa sela, čuvaju od zaborava i srpski narod, rasut u tuđini koji ne zaboravlja svoje korene.
Šajkače deda Đola stigle su sve do Australije I Rusije, sašivene od vojničkog kangara sivomaslinaste ili tamnoteget boje. 
Ono što je glavno obeležje šajkače kroz istoriju, jeste činjenica da se ni pred kim nije skidala, ni pred kraljem. Osim u jednoj situaciji - u crkvi, pred Bogom. Stoga , poznati uzicki krojač koji ni u desetoj deceniji života ne odustaje od svog zanata I  poručuje da ostanemo verni tradiciji.

 

GZS