„Ko će ti doći u Donje Jabuke?” - podsmešljivo pitanje na koje je jedna mudra žena imala odgovor - Malina na svom primeru dokazala da se seoski turizam i te kako isplati

Priboj - Kada je pre desetak godina rešila da osnuje udruženje žena „Sačuvajmo selo”, Malina Stanojević iz Donjih Jabuka pored Pribojske Banje u tom poslu bila je pionir. Mnogi su sumnjičavo vrteli glavom,

 

a ona je uspela da postigne vrhunske rezultate kroz osnaživanje, udruživanje i saradnju žena sa sela. Slično se dogodilo i kada je rešila da na svom imanju u svom domaćinstvu započne bavljenje seoskim turizmom. Okolina je i ovoga puta bila sumnjičava i najčešće pitanje sa kojim se suočavala bilo je „Ko će ti doći u Donje Jabuke”?

 

 

Ali ova vredna žena imala je viziju i cilj, pa je što se tiče opštine Priboj, prva uradila kategorizaciju domaćinstva za seoski turizam.

 

„U početku nama nije bila namera da se bavimo seoskim turizmom, plan je bio da napravimo brvnaru da naša deca imaju da se smeste i da ovde imamo svi mesta, jer u kući koju smo imali ne bi mogli svi u isto vreme da stanemo. Međutim, kada su gosti počeli da nam dolaze po nekim drugim pitanjima, vezano za udruženje, jer smo ovde držali neke radionice, oni su nas pitali, zašto ne izdajemo taj prostor, jer je čitav ambijent po njihovom mišljenju predivan. Onda smo kroz jedan projekat sa UN Women, znajući da se ni jedno seosko domaćinstvo ne bavi seoskim turizmom, pokrenuli tu priču”, priča Malina.

 

Malina Stanojević, foto: GZS

 

Ona ističe da je koncept bavljenja seoskim turizmom u njenom domaćinstvu, zasnovan na „osluškivanju” potreba gostiju, sa kojima u neposrednom razgovoru saznaju uvek nešto novo.

 

„Među prvim gostima našao se bračni par, gde je supruga vodila silne hotele u Beogradu, a muž je bio u tom poslu u Južnoafričkoj Republici i oni su nam baš konkretno pomogli. Svaka radionica, svako predavanje nam je verujte, manje dalo sugestija šta i kako treba raditi, nego oni što su ovde bili i videli, pa su nas konkretno savetovali kako i šta dalje. Turisti danas nemaju iste zahteve kao nekad, ne mogu da kažem da su zahtevniji, ali ipak hoće neki ambijent koji im prija, da se lepo osećaju. Svaki sledeći gost koji je dolazio, mi smo ljubazno pitali da li smo mi kao domaćini uradili sve što je njima bilo potrebno, da li imaju nekih sugestija, šta bismo trebali da uradimo da bude još bolje...slušali smo njihova mišljenja i zaista postigli rezultate. I dan danas kad gosti dođu, pored toga što se svi izražavaju pohvalno, uvek nam po nešto novo predlože, šta bismo mogli još dodatno da uradimo. Mi to usvajamo i to se pokazalo kao izuzetno dobro”, tvrdi Malina.

 

Vila „Vrabac” u Donjim Jabukama, foto: GZS

 

Prema njenim rečima za sada je u opticaju jedna brvnara, u kojoj postoji mogućnost smeštaja i za višečlane porodice, ali da za sada nemaju nameru da proširuju smeštajne kapacitete.

 

„U početku smo imali ideju da proširimo kapacitete, međutim naši gosti su nam sugerisali da to ne radimo, jer većina njih dolazi ovde da se odmori, zahtevaju mir i tišinu, a ukoliko bi napravili još jedan objekat u blizini, to ne bi bilo ono što oni traže”, tvrdi Malina.

 

 

A na podsmešljivo pitanje s početka priče „Ko će ti doći u Donje Jabuke”, ova žena već tada je imala odgovor, jer se njeno selo nalazi na jedinstvenom mestu, koje turistima daje brojne mogućnosti za šetnju, uživanje u pogledu ili obilasku nekih obližnjih turističkih destinacija.

 

Objekat koji izdaje se nalazi u neposrednoj blizini Pribojske Banje, što je dodatni kvalitet.

 

„Mi smo se potrudili da napravimo neke staze i putiće gde mogu da šetaju. Dosta gostiju ustane ujutru, napravi po pet, šest kilometara šetnje. Mnogi odu do manastira Uvac ili do banje, čak i do manastira Mileševe. Mi smo na takvoj lokaciji gde nam je sve to blizu, pa čak i Mokra Gora i Kamengrad i izletište Ljeskovac...”

 

 

 

Ona ističe da bi put do manastira Uvac koji je u planu da se uradi, bio od ogromnog značaja za unapređenje ponude kada je reč o njenom domaćinstvu, jer bi tada bili praktično povezani sa Zlatiborom, koji bi u tom slučaju od njih bio na 20 minuta udaljenosti.

 

 

Malina kaže da do sada nisu koristili nikakve subvencije ni od opštine niti od države, ali da u budućnosti planiraju da iskoriste tu mogućnost. Ukoliko bi im bila odobrena sredstva, u planu je da se u postojećem objektu osposobi potkrovlje.

 

 

Ona je mišljenja da za žene na selu nema bolje kombinacije od proizvodnje poljoprivrednih proizvoda i seoskog turizma.

 

„Ja sam to na svom domaćinstvu doživela, živim taj život. Sve što se nalazi od povrća u našim plastenicima je našim gostima na raspolaganju, to im ne naplaćujemo, smatramo da to tako treba, jer kad već dođu ovde, ne treba da za svaku sitnicu odlaze u grad. Znam da u selima ima kapaciteta, a seoski turizam bi bio ozbiljan zamajac i za opštinu i za sela”, tvrdi Malina.

 

Kada je reč o strukturi gostiju i načinu rezervisanja Malina kaže da većina njih dolazi preko „bukinga”, a gosti koji su već ranije dolazili slobodni su da ih pozovu i telefonom.

 

„Gosti nam dolaze sa svih strana, ima ih iz Švedske, Nemačke, mnogo Rusa dolazi, Slovenaca, ali ima i domaćih, najviše iz Beograda i Vojvodine, ali i iz Crne Gore. Prošle godine smo imali samo 11 dana kada nismo imali goste, a ove godine ta cifra je još manja”.

 

 

Ona ističe da je svim gostima zajedničko to što im njeno domaćinstvo nudi upravo ono što oni traže, pre svega privatnost, tišinu i jedinstven pogled, a većina njih se ponovo vraća.

 

U želji da motiviše i druge koji imaju potencijal da se bave seoskim turizmom, Malina je pomogla da se oko osam domaćinstava na teritoriji opštine Priboj mapira, ali ističe da proces registrovanja seoskog turističkog domaćinstva nije uopšte jednostavan.

 

„Kada smo krenuli da to regulišemo pravno, da se uradi kategorizacija, naišli smo na mnogo problema vezano za vlasničku strukturu, gde smo naišli na slučajeve da na tom imanju gde postojie svi uslovi za kategorizaciju, ni đedovi nisu bili podeljeni. Onda smo rešili da ih bar 'izbacimo' na gugl map kao seoska gazdinstva, tako da imamo osam žena čija su domaćinstva mapirana ali ih nema na e – turistu, jer ne mogu da urade kategorizaciju”, zaključuje Malina.

 

 

 

 

 

GZS