Od Solunskog fronta do Nijagarinih vodopada

Lučani – Prva truba u kuću Lukovića stigla je pre jednog veka i to sa Solunskog fronta odakle ju je doneo Lubomir, deda Božidara Lukovića, majstora trube.

 

„Ovu trubu sam našao na tavanu, doneo je deda sa Solunskog fronta. Mašine joj i dalje rade normalno, a kada novu trubu ne bi svirali mesec dana, ne bi mogli da pokrenemo jedno dugme”, sa ponosom govori Božo pokazujuži trubu koju se kao trofej i relikvija nekih herojskih vremena čuva u njegovoj kući.

 

Od dedinog povratka sa Solunskog fronta do dana kada je 1996. godine u Guči proglašen majstorom trube prošlo je punih osam decenija, a zahavljujući upravo limenom instrumentu, Božidar je obišao čitav svet.

 

Božidar Luković, majstor trube; Foto: GZS

 

„Kada je na Nijagarinim vodopadima otkrivan spomenik Nikoli Tesli zadesio sam se u Kanadi, te sam svirao na otvaranju. Sve nagrade koje sam osvojio su mi drage ali mi je najdraže majstorsko pismo. Ipak je to najveće zvanje koje trubač može daosvoji na Saboru. Ali kada sam se ja takmičio bila je jaka konkurencija. Spremali smo se sa muzičarima, pripreme su trajale po dva, tri meseca. Imali smo i dobru publiku. Ja sam pobeđivao i kada su bili na Saboru i Boban Marković, Slobodan Salijević, Fejat Sejdić, Mićo Petrović, Svetozar Lazović Gongo”, priseća se Božo svojih takmičarskih dana i svojih kolega, majstora trube sa kojima je delio najpoznatiji trubački megdan na svetu.

 

Majstorsko pismo Božidara Lukovića; Foto: GZS

 

Iako je dostigao vrhunac u svom poslu, Božidar nije zaboravio niti zaposavio svoje imanje, isto na na koje se deda Ljubomir sa trubom u ruci pobedonosno vratio iz Velikog rata. Vrele letnje dane ovaj majstor trube krate u malinjaku.

 

Penzionerske dane probodi na porodičnom imanju; Foto: GZS

 

„Trubu sam najviše voleo i postao sam majstor trube ali sam pored toga radio i u preduzeću i na poljoprivredi. Ništa mi nije bilo teško niti sam se čega libio da radim. Sada imam oko 60 ari maline, nešto starog, a nešto i novog zasada”, zaključio je Božo Luković.

 

Sa trubom u rukama stigao je Božidar Luković na mesta o kojima mnogi samo sanjaju, ali zvuk trube koji na neki način definiše naš narod nije mu dozvoljavao da zaboravi mesto sa koga je u svet krenuo.

 

 

Glas zapadne Srbije