MOŽE LI ZAHTEV ZA PROVERU ZATVORITI HRAM SVETOG SAVE, NAJVEĆU SRPSKE SVETINJU I ŠTA SE KRIJE IZA TOGA ? OD OPTUŽBI DA JE GRAĐEN „NA DIVLJE” DO NAPADA NA PATRIJARHA

Hram Svetog Save na Vračaru, podizan generacijama kao zavet srpskog naroda, ponovo se našao u središtu javnih polemika.

Vest koju su lansirali prekogranični mediji da je Hram Svetog Save navodno građen bez odgovarajuće dozvole, a potom naknadno upisan u katastar, otvorila je polemiku koja daleko prevazilazi urbanistička i administrativna pitanja.

Za jedne je reč o obavezi da zakon jednako važi za sve, uključujući i verske zajednice. Za druge, način na koji je tema otvorena, kao i njeno povezivanje sa bezbednošću Hrama i položajem Srpske pravoslavne crkve, predstavlja razlog za zabrinutost da se pravna pitanja koriste za širi obračun sa crkvenim autoritetom.

U središtu rasprave zato nije samo pitanje kada je izdata neka dozvola, već i mnogo osetljivije pitanje: može li se kritikovati rad crkvenih institucija, a da se pritom ne dovodi u pitanje duhovno nasleđe koje pripada generacijama vernika?

 

HRAM KOJI JE PREŽIVEO RAT, ZABRANE I DECENIJE ČEKANJA

Da bi se razumelo zašto je vest o navodnoj bespravnoj gradnji izazvala tako snažne reakcije, potrebno je podsetiti na istoriju svetinje.

Izgradnja Hrama Svetog Save započeta je 1935. godine, prema projektu arhitekata Bogdana Nestorovića i Aleksandra Deroka. Drugi svetski rat prekinuo je radove, a posleratne komunističke vlasti nisu dozvoljavale njihov nastavak.

Tek 1985. godine, zahvaljujući upornosti patrijarha Germana, radovi su obnovljeni. Hram je potom građen i opreman tokom više decenija, uz priloge vernika, pomoć države i donatora.

Ta istorija objašnjava zašto Hram za mnoge Srbe nije samo monumentalna građevina. On je i spomenik istorijskom trajanju, sećanju na Svetog Savu, stradanju i obnovi crkvenog života.

Zato svaka tvrdnja koja dovodi u pitanje njegov pravni status zaslužuje naročitu preciznost.

 

POSTOJI DOKUMENTACIJA O DOZVOLAMA – ŠTA JE ONDA SPORNO?

U tekstu koji su 7. novembra objavile „Večernje novosti” navedeno je da je za nastavak izgradnje Hrama 1986. godine izdata građevinska dozvola, a 2003. upotrebna dozvola za konstrukciju.

To je važna činjenica koja dovodi u pitanje pojednostavljenu tvrdnju da je čitav Hram podignut bez ikakve dozvole.

Istovremeno, te dozvole ne moraju automatski da rešavaju svako pitanje kasnijih radova, upisa ili naknada.

Teolog Blagoje Pantelić je 4. novembra objavio katastarsku dokumentaciju za koju tvrdi da pokazuje naknadni upis Hrama po zakonu poznatom kao „Svoj na svome”. Ukazao je i na zabележбу о неплаћеној накнади, а затим предложио да државна инспекција провери безбедност објекта.

Међутим, у доступним изјавама није представљен стручни налаз који би показао да је конструкција Храма небезбедна.

 

KO JE BLAGOJE PANTELIĆ KOJI JE OTVORIO TEMU VEZANU ZA GRADNJU HRAMA ?

Blagoje Pantelić je teolog iz Beograda, urednik internet časopisa Teologija.net i izdavačke kuće Biblos. Javno podržava studentski pokret, kritikuje rukovodstvo Srpske pravoslavne crkve, a početkom 2026. godine isključen je iz crkvene zajednice odlukom Crkvenog suda.(https://www.slobodnaevropa.org/a/teolozi-iskljucenje-spc/33665609.html)

 

OD GRAĐEVINSKE DOZVOLE DO PITANJA PATRIJARHOVOG AUTORITETA

Slučaj Hrama Svetog Save nije nastao u političkom vakuumu. Poslednjih godina Srpska pravoslavna crkva, a posebno patrijarh Porfirije, često su bili predmet oštrih javnih polemika zbog odnosa prema vlasti, studentskim protestima i najvažnijim državnim pitanjima.

Posle parlamentarnih izbora 25. oktobra ponovo je otvoreno pitanje kakav će biti odnos nove parlamentarne većine prema SPC.

BBC na srpskom objavio je 6. novembra analizu u kojoj su teolozi Vladimir Cvetković i Vukašin Milićević kritikovali bliskost dela crkvenog vrha sa prethodnom vlašću.

 

ŠTA JE PORUČIO PATRIJARH PORFIRIJE?

U atmosferi dubokih političkih podela posebno su značajne reči samog patrijarha Porfirija, izgovorene na dan parlamentarnih izbora, 25. oktobra.

Patrijarh je pozvao građane da glasaju po savesti, slobodno i bez straha, ne govoreći im za koju političku opciju treba da se opredele.

Njegova poruka bila je da mir i međusobno poštovanje moraju ostati važniji od izbornog ishoda.

„Ako imamo mir, kakav god da bude ishod, biće blagotvoran i biće blagosloven”, poručio je patrijarh.

Te reči zaslužuju pažnju upravo sada, kada se politička neslaganja sve češće prenose na crkveni život.

 

ZAŠTO JE TEMA O HRAMU OTVORENA BAŠ SADA?

Vremenski sled događaja jeste značajan.

Najpre su usledile političke promene i rasprave o budućem odnosu države prema SPC. Zatim su 4. novembra objavljeni katastarski podaci o Hramu, a 6. novembra mediji su otvorili pitanje njegovog ozakonjenja i bezbednosti.

Dan kasnije pojavili su se i izveštaji o ranije izdatim građevinskim i upotrebnim dozvolama.

Takav sled događaja opravdava pitanje zašto su pojedini podaci predstavljeni upravo u ovom trenutku.

Može li se ako ima papiroloških propusta to iskoristiti da se traži zatvaranje svetinje?

 

HRAM SVETOG SAVE NIJE SAMO GRAĐEVINA

Hram na Vračaru nije podizan za jednu vladu, jednog predsednika ili jednu generaciju. Njegovi temelji postavljeni su mnogo pre današnjih političkih sukoba, a njegov završetak dočekale su generacije koje su u njega ulagale novac, rad i veru.

Zato ni njegov značaj ne može biti umanjen eventualnim administrativnim propustom, kao što ni njegov duhovni značaj ne može biti izgovor za nepoštovanje zakona.

Isto važi i za patrijarha: njegova služba zaslužuje dostojanstven odnos.

Odbrana SPC ne podrazumeva zabranu pitanja, već odbacivanje uvreda, neproverenih optužbi i pokušaja da se vernici dele na podobne i nepodobne.

 

A društvo mora da odgovori na još jedno pitanje: možemo li sačuvati poštovanje prema svetinjama, patrijarhu i vernicima, čak i kada se duboko razlikujemo u političkim uverenjima?

Jer Hram Svetog Save nije ni izborni štab ni politički plen. On je svetinja podizana generacijama, čije dostojanstvo treba sačuvati i od neosnovanih napada i od svakog pokušaja da se vera pretvori u sredstvo dnevne politike.

GZS