Otvoreno pismo predsednicima Vladimiru Putinu i Donaldu Trampu

Danas Putin može pozvati Vučića, kao što je Berluskoni pozvao Đinđića i vratio Srbiji Telekom.

 

Primer Telekoma i primer Naftne industrije

 

Blizu dve decenijeSrbija postavlja isto pitanje, kako je moguće da je strateški resurs od nacionalnog značaja, Naftna industrija Srbije bude prodat za iznos koji nije predstavljao ni delić njegove stvarne vrednosti?!

 

U vreme vlade predsednika Vojislava Koštunice, 2008. godine, Rusija je kupila većinski paket NIS-a za 400 miliona evra. Cena koja nije odražavala ni tržišnu vrednost, ni bogatstvo nafte i gasa u Srbiji, niti monopolsku poziciju koja je time predata.

 

Prodajom su obuhvaćena:

– sva nalazišta nafte i gasa u Srbiji,
– rafinerije,
– distributivni sistem,
– maloprodajna mreža,
– skladišta i infrastruktura,
– monopolski položaj na tržištu energenata.

 

Istorijska tragedija srpskog naroda jedne neprofesionalne odluke

 

Prodaja NIS-a predstavlja jedan od najtežih i najpogubnijih ekonomskih poteza u modernoj istoriji Srbije. To je primer šta se dogodi kada državu vode ljudi koji nemaju ni viziju, ni ekonomsko znanje, ni sposobnost da razumeju strateške resurse jedne nacije. Odluka tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice da za 400 miliona evra prepusti Rusiji kontrolu nad najvažnijim energetskim bogatstvima Srbije bila je, i ostaje, istorijska tragedija za našu zemlju.
Taj čin je trajno oštetio Srbiju i njene građane. Ugovorom su ustupljeni ne samo nafta i gas, već čitavi sistemi vrednosti koji pripadaju narodu Srbije, izvori, infrastruktura, rafinerije, energetske mreže i budući prihodi koji se mere ne u milijardama, već u stotinama milijardi evra u narednim decenijama.

Kada država ima nesposobnog ili nestručnog političara na ključnom mestu, kao što je tada bio slučaj, posledice nisu trenutne. One su generacijske, duboke i nepovratne bez istorijske ispravke. To nije bio čin prijateljstva niti racionalna ekonomska politika. To je bio pogrešan potez koji je Srbiju koštao više nego bilo šta u postkomunističkom periodu. Pokret Snaga Srbije BK tada je upozorio na svu neprocenljivu štetu po ekonomiju Srbije.

 

Foto:G.N.

 

Novi strateški zaokret, globalna energetska realnost

 

U svetlu novih globalnih političkih okolnosti, rata u Ukrajini i dubokih geopolitičkih promena, svetska energetska karta se potpuno izmenila.Predsednik Donald Tramp i Sjedinjene Američke Države preuzele su ulogu glavnog garanta energetske stabilnosti Evrope, a samim tim i Balkana.

U toj novoj raspodeli evropske energetske bezbednosti, jedina zemlja koja je ostala izvan zaštitnog okvira je Srbija, upravo zato što nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji. Srbija je ostala lojalna prijateljstvu sa Rusijom, uprkos pritiscima.
Istovremeno, Amerika insistira da Srbija bude uključena u sistem energetske sigurnosti kako bi se garantovalo da neće ostati bez energenata. U toj strategiji, Mađarska je ključni most, zemlja prijatelj Srbije, Rusije i Amerike, okrenuta stabilnosti.
Mađarska energetska kompanija MOL, koja ima dugoročne dogovore sa Rusijom uz podršku Zapada, predstavlja prirodan put da Srbija obezbedi svoju energetsku budućnost. Ukoliko bi Rusija ustupila Srbiji kontrolu nad NIS-om ili omogućila njegovu integraciju sa mađarskim energetskim sistemom- MOL, Srbija bi dobila istorijsku šansu da trajno reši pitanje energetske stabilnosti Srbije.

 

Primer Italije, kada prijateljstvo ima veličinu

 

Devedesetih godina italijanska kompanija Telekom Italija kupila je većinski paket akcija PTT-a Srbije za 1 milijardu i 300 miliona evra. Kada je Silvio Berluskoni došao na vlast, prihvatio je predlog premijera Djindjića i Italija je taj udeo vratila Srbiji kao gest istinskog prijateljstva.

 

Poziv predsedniku Putinu

 

Imajući u vidu da Srbija nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji i da uprkos tome trpi velike pritiske i kritike Zapada, prirodno je očekivati prijateljski gest Moskve.

Ne treba zaboraviti da je Rusija u Savetu bezbednosti devedesetih glasala za hermetičke sankcije protiv Srbije, a mala Srbija uprkos tome danas čuva prijateljske odnose i ne primenjuje sankcije Rusiji.

Upravo zato bi bilo državnički i istorijski veličanstveno da predsednik Vladimir Putin pozove predsednika Srbije Aleksandra Vučića i zajedno, kao prijatelji, reše ovo pitanje neophodno za sve gradjane Srbije. 

Kao što je premijer Berluskoni učinio sa premijerom Đinđićem i vratio Srbiji Telekom.

Zaključak:

 

Srbija je istorijski prijatelj Rusiji. Sada je vreme da Rusija bude uz Srbiju.

 

Prijateljstvo se pokazuje delima, a ispravka ove istorijske nepravde bila bi delo za istoriju.

 

Bogoljub Karić