Necete verovati  - velika leva
close
banner-itembanner-itembanner-itembanner-item

Већници потврдили: крсна слава и светац заштитник Бајине Баште биће Свети Сава

15/03/2023
image-gallery-item
Свети Сава биће крсна слава и светац заштитник Бајине Баште, фото: Дрина инфо
Бајина Башта - На једној од претходних седница Скупштине општине Бајина Башта одборник

Синиша Спасојевић поднео је иницијативу да општина установи своју Крсну славу. Општинско веће прихватило је тај предлог и формирало радну групу са задатком да достави образложен предлог за датум обележавања славе.

Архијерејски намесник рачански протојереј Милинко Лукић, историчар Марко Ковачевић и већник Недељко Ракић, чланови радне групе, су припремили образложен предлог и Општинско веће је на седници одржаној 13. марта прихватило да Крсна слава општине Бајина Башта буде 19. мај односно празник Пренос моштију Светога Саве Српског. У питању је и слава храма који се последњих година гради у центру Бајине Баште и који је један од највећих у западном делу Епархије жичке.

Свети Сава – фреска у манастиру Милешева, фото: Дрина инфо

Како је наведено у образложењу предлога ни срез рачански, ни општина Бајина Башта, до сада нису имали своју Крсну славу коју су обележавали. То је донекле отежало посао Радној групи, јер није постојала традиција коју би требало само обновити, већ је општина Бајина Башта потпуно слободна да изабере празник/свеца који би био заштитник Општине. Поред тога што је то слава највећег храма у општини наведени су и други разлози који иду у прилог томе да 19. мај (6. по старом календару) буде датум обележавања општинске славе.

Фото: Дрина инфо

Свети Сава (световно име Растко, монашко име Сава; рођен око 1175. године у Расу, умро 14. јануара 1236. у Трнову) је био најмлађи син српског великог жупана Стефана Немање, светогорски монах, јеромонах и архимандрит Студенице, први архиепископ аутокефалне Српске архиепископије, дипломата, законодавац, државник, књижевник и ходочасник. Широко се сматра једном од најзначајнијих личности српске историје, а Српска православна црква га слави као свеца. Његова личност је остварила велики утицај на средњовековно српско књижевно стваралаштво, а његов култ се вековима негује у српском народу. Свети Сава, у неколико наврата је путовао у Палестину, а на повратку са једног од ходочашћа из Свете Земље 1236. смрт га је затекла у тадашњој бугарској престоници Великом Трнову. Савине мошти из Трнова у Србију у манастир Милешеву пренео је његов братанац, краљ Владислав. Пренос моштију Светог Саве један је од празника Српске Православне Цркве који је посвећен Светом Сави.

фото: Дрина инфо

„Овога дана наша помесна Српска православна црква слави спомен преноса светих моштију првог српског архиепископа и просветитеља, равноапостолног и богоносног оца нашег светога Саве Немањића из бугарског града Трнова у српски манастир Милешево. Наиме, у повратку са ходочашћа светим местима Палестине, свети Сава се упокојио у Трнову 13. јануара 1236. године, где је и сахрањен. Већ наредне, 1237. године, српски краљ Владислав и архиепископ Арсеније уз велике почасти преносе његове свете мошти и полажу у цркву Вазнесења Господњег у манастиру Милешеву, задужбину краља Владислава. Том приликом велико мноштво народа дође на поклоњење светитељу и догађаху се бројна чудесна исцељења болесника над његовим моштима. Тако овај манастир, са светитељевим моштима, постаде највећа српска светиња и духовно огњиште кроз најбурнија времена наше историје.“ Епископ Николај – Охридски пролог

Црква Светог Саве у Бајиној Башти, фото: Дрина инфо

Крсна слава општине Бајина Башта поред Свете литургије, ломљења славског колача и литије имаће и део са пригодним културним програмом.

Усвојен и образложен предлог датума Крсне славе доставља се на сагласност Министарству државне управе и локалне самоуправе, а затим иде на усвајање на локалној скупштини.

 


Дрина инфо / ГЗС

bajina basta slava sveti sava

Podeli

facebooktwitterpinterestredditlinkedinwhatsappvibertelegrammail

Dodaj komentar

Ime i prezime
Komentar

Dodaj sliku

image-gallery
|
Dodaj linkclose
1+1=

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.

desna gif velika redakcija gzs

locationŽupana Stracimira 9/1, Čačak

mailredakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com


Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.


Izrada: DD Coding

© Glas Zapadne Srbije 2025. Sva prava zadržana.