Od rova i ispraćaja u armiju do najvećeg festivala posvećenog limenom instrumentu i srpskoj tradiciji

Guča – U izvornom smislu, instrument truba nije vezana za istoriju srpskog naroda ali se u poslednja dva veka, truba prilično dobro primila na našem podneblju. Toliko dobro da svakome deluje da je ona vekovima bila ukorenjena u našoj tradiciji.

Dokaz tome jeste i najveća manifestacija koja se odražava oko najprestižnijeg takmičenja limenih orkestara na čitavom kugli zemaljskoj.

 

„Kada kažemo truba, najpre mislimo na muzički instrument koji se najpre koristio u vojsci, zbog njene zvučnosti. Trubu su nosili naši jurišnici u borbi za oslobođenje od Turaka ali i svakog drugog okupatora. I upravo tako, iz vojske truba se prenela na obično stanovništvo. Oslobađanjem Srbije od turskog ropstva, a naročito nakon okončanja Prvog svetskog rata utihnula je vojnička truba i nastao je period mira i blagostanja. Naši borci su sa fronta doneli trube i one su postale sastavni deo njihovih porodica”, kaže Snežana Ašanin, etnolog.

 

Snežana Ašanin, etnolog; Foto: GZS

 

Kako ona besedi, truba ipak nije mogla da miruje pa se počela svirati na raznim svetkovimana, veseljima, komišanjima, poselima i naravno svadbama.

 

„Tako je truba postala sinonim za veselje. Njom se pratilo u vojsku i upravo su ispraćaji bili posebno vezani za trubu. Regruti su se do železničke stanice pratili na odluženje vojnog roka. Pa je jedna od pokretačkih inicijativa bio i jedan ispraćaj vojnika u vojsku do železničke stanice u Čačku. Naš pesnik Branko V. Radičević je video taj prizor i sinula mu je ideja kako bi moglo da se napravi takmičenje trubačkih orkestara. Tako je zapravo i započeo dragačevski Sabor trubača u Guči 1961. godine”, govori Ašanin.

 

Foto: GZS

 

Od tada pa do današnjih dana, kada se kaže Guča uvek se pomisli na trubu, jer su Dragačevo i truba postali neraskidiva veza, a od prvog sabora broj trubačkih orkestara koji učestvuju bilo na takmičenju bilo samo na manifestaciji konstantno je u porastu.

 

Sabor trubača proširio je svoj uticaj daleko preko dragačevskih međa, pa su se vremenom pojavili i predtakmičarski centri u Vojvodini, na jugu Srbije i na Zlatiboru.

 

Foto: GZS

 

„Tako da, već 64 godine, Sabor trubača u Guči okuplja najbolje trubače iz zemlje ali i iz inostranstva. Trubački orkestri imaju podmladak tako da trubaštvo u Srbiji ima budućnost. Truba u Srbiji je upisana na UNESCO-vu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije ali i sama manifestacija dragačevski Sabor trubača u Guči takođe se nalazi na toj našoj nacionalnoj listi”, veli Snežana Ašanin.

 

 

 

Prema njenim rečima, Sabor trubača u Guči, osim nadsviravanja trubačkih orkestara predstavalja i najsveobuhvatniji festival narodnog stvaralaštva jer se na njemu održava i takmičenje za najboljeg zdravičara, najlepšu narodnu nošnju, predstavlja se nacionalna kuhinja, momci i devojke nadmeću se u raznim tradicionalnim veštinama.

 

 

Glas zapadne Srbije