се прерадом дрвета. Природно богатство на легитиман и легалан начин, у сарадњи са „Србија шумама” користе већ годинама, а по грађу не иду далеко – већ само до планине Голије. Може се рећи да управо у Ивањици има највише приватних стругара у целој Србији, а све су настале гашењем некадашњег гиганта, предузећа „Шпик” којe је хранио пола Ивањице.

„Након што је ’Шпик’ приватизован 2006. године, многи радници који су остајали без посла започињали су самосталну производњу. Како су искуство стицали у изузетној фабрици, тако су били успешни и у својим приватним пословима прераде дрвета. Ивањичани због свог окружења могу да се баве или пољопривредом или дрвном индустријом, а многи су се због боље исплативости одлучили за ово друго”, рекао је за агенцију РИНА, Богољуб Пунишић власник стругаре у селу Међуречје подно Голије.

Богољуб Пунишић, фото: РИНА

На годишњем нивоу у стругари Пунишића обради се око 10.000 кубика грађе, а претежно се ради о дрвету букве и смрче која се прво у шуми секу, извлаче до стругаре и потом примарно обрађују.

„Ми нисмо извозници, грађу продајемо фирми која је даље дистрибуира на инострано тржиште. Преко 90 одсто наших производа, заврши на азијском, тачније кинеском тржишту, они тамо касније праве намештај и друге финалне производе од дрвета, које вероватно као готов производ враћају у Србију, у виду столица и остале галантерије”, каже Богољуб.

Фото: РИНА

Општина Ивањица и на десетине стругара које се налазе на њеној територији само су један од показатеља великих потенцијала које Србија има на пољу дрвне индсутрије. Међутим, према речима стручњака он још увек није довољно искоришћен. У европске и земље света махом се извози само обрађена грађа, а много више бенефита било би остварено кад би се процес производње заокружио и на инострано тржиште извозио српски намештај.

Примера ради, пре пет година Србија је извезла резану грађу у вредности од 45 милиона евра, а када би се то прерадило у намештај, вредност извоза могла би да достигне 265 милиона евра.

РИНА / ГЗС