Evo kako se slavi Aranđelovdan u zapadnoj Srbiji: Purići poreklom sa Zlatara i Petrovići sa Kablara, dve različite porodice, jedna sveta tradicija

Čačak - Zimski Aranđelovdan spada među najčešće krsne slave u Srba. Srpska pravoslavna crkva praznuje ga 21. novembra, dok se letnji Aranđelovdan obeležava 26. jula.

 

 

Ovaj praznik nosi crveno slovo, nepokretan je u crkvenom kalendaru i proslavlja se uz sve tradicionalne običaje, svečanu trpezu i porodična okupljanja.

 

 

Krsna slava u domu porodice Purić, foto: 4N Studio

 

U potrazi za porodicama koje i danas čuvaju predačku veru, obišli smo dom Ivana Purića iz čačanskog naselja Atenica. Ivan je poreklom sa Zlatara i slavu je nasledio od oca, koji je braći podelio kolač. Godinama unazad, u svom domu obeležava Aranđelovdan po svim pravilima i običajima koje su njegovi preci poštovali.

 

 

Uključenje u produkciji 4N Studija iz doma porodice Purić emitovano u emisiji „Želim da ti kažem”, na B92 televiziji

 

„Krsna slava je za nas od posebne važnosti. Aranđelovdan su slavili naši preci, poreklom smo sa Zlatara, a danas živimo u Atenici. Slavu nikada nismo prekidali smatram da je to jedna od najznačajnijih vrednosti. Slavu sam nasledio od oca, dede i pradede. Držimo se tradicionalnog načina obeležavanja, okupljamo najdraže ljude, a malo pre podneva podižemo u slavu, kada napreduje dan“, kaže Ivan Purić, domaćin i jedan od poznatijih muzičara u Čačku.

 

 

Krsna slava u domu porodice Purić, foto: 4N Studio

 

 

Posebno ističe običaj koji je nasledio: da se na slavi „dvore gosti“.

 

„Strogo se držim nasleđenih običaja. Jedan od najvažnijih je da se gosti dvore. Brat i ja smo kao dečaci ceo dan stajali dok traje slava, to je vid iskonskog poštovanja“, objašnjava Ivan.

 

 

Milić Šaponjić, narodni guslar, foto: 4N Studio

 

 

Na slavlju Purića nezaobilazan je i domaćinov ujak, narodni guslar Milić Šaponjić.

 

On ističe: „Gusle su drevni srpski instrument. Oko gusala su se Srbi uvek okupljali, saborovali, razgovarali, radovali se pobedama i tugovali za izgubljenim. Gde su Srbi, tu su i gusle.“

 

A pošto je Ivan muzičar, u njegovom domu slavi se, kako kažu, „kao u Ivkovoj slavi, tri dana“.

 

 

 Slava i u domu Petrovića sa Kablara

 

 

Osim brojnih slavara, posetili smo i porodicu Petrović, gde ženski deo domaćinstva čuva Aranđelovdan.

 

Jela Petrović iz Čačka, poreklom sa Kablara, danas slavi sa svojim kćerkama, zetovima i brojnim unucima, njih ukupno dvadeset.

 

 

Uključenje iz doma porodice Petrović u produkciji 4N Studija emitovano u emisiji „150 minuta” na Prvoj televiziji

 

„Nakon što mi je suprug, stub porodice, preminuo, ništa se nije promenilo. Slava se slavi isto kao i ranije. Moje tri kćerke nastavile su tradiciju, a ja sam danas ponosna na sve njih i na naše naslednike“, kaže Jela.

 

Njena kći, Jasna Bojović, naglašava važnost prenošenja običaja.

 

Krsna slava u Domu porodice Petrović, foto: 4N Studio

 

 

„Za našu porodicu krsna slava je najvažniji dan. Sveti Arhangel Mihailo je naš čuvar. Vredi čuvati tradiciju, ništa nije slučajno. Kada je slava posna, posti se; kada je mrsna, mrsno je. Treba čistiti i telo i dušu. Deci treba pričati, pokazivati, uvoditi ih u ritam života. Stari su bili iskusni, nikada za starijim ne idi nizbrdo, uvek idi uzbrdo. Krsna slava Srbina spasava, svaka kuća ima svog sveca i on je čuva. Treba da znamo ko smo, odakle smo, pa ćemo znati i kuda idemo“, zaključuje Jasna.

 

 

Krsna slava u Domu porodice Petrović, foto: 4N Studio

 

Krsna slava je mnogo više od običaja, može se slobodno reći da je duhovni stub srpskog naroda, veza živih sa precima, ali i potomcima, temelj identiteta i zajedništva.

 

U trenucima kada se sve oko nas menja, slava ostaje ono što nas okuplja, čuva i podseća da se najveće vrednosti prenose s kolena na koleno.

 

GZS