који пласира на пијачној тезги у Ужицу, преноси Агропрес.
„ Углавном су то старији производјачи који су некада кромпир садили на неколико хектара, а данас, у недостатку радне снаге и младих , приморани да те површине смање . То је у ћуди нашег српског сељака, да земља не остане необрађена, па су површине много веће него што могу сада да их обраде и одржавају. То је наша мука, стари не могу да одустану,а младе пољопривреда не интересује“, каже Весна Драшкић из околине Севојна. Она свакодневно кромпир набавља од пољопривредних произвођача из свог краја, који на овај начин имају осигуран пласман своје робе, по унапред уговореној цени, која је ове године знатно већа од прошлогодишње и није испод 40 динара.
Када је реч о овогодишњем квалитету кромпира, он је према Весниним речима, на нивоу прошлогодишњег.

Фото: Агропрес

„ Квалитет је одличан и ове године прати цену, што није био случај прошле године када сте могли наћи кромпир за десет, 25 и 50 динара, а ове године цене је 55, 60 динара. Уколико гледате кроз призму четворочлане породице која спрема оброк, није да је јефтин, али је година учинила своје“,каже Весна Драшкић из Поточања.
„Није било кише, суша је преполовила род,а кромпир стиже са свих страна. Сви имају кромпир, али су количине знатно мање“, додаје Весна која кромпир на ужичкој пијаци продаје и по цени од 80 -100 динара, а ако су веће количине у питању, онда је цена кртоле 60 динара.
Да би пољопривредници опстали у производњи кромпира, по Веснином мишљењу неопходна је подршка државе која се огледа у заштити домаћег кромпира и могућношћу да оно што произведу у фабрикама под отвореним небом то и продају.

ГЗС / Агропрес