Opozicija u Užicu u dva tabora, nerealne ambicije politikanata

Užička opozicija nenadano je iskočila u prvi plan u zapadnoj Srbiji, ali kako stvari odmiču sve više se vidi

 da je loša „japija“. Naime, požar na deponiji Duboko iznedrio je sitne liderčiće koji su sada obhrvani sitnim interesima i krupnim ambicijama. Grupacija „Ne dišimo duboko“ procenjuje da bi se mogla „očešati“ o studentski glas pa su se zalepili za njih, nadajući se koaliciji na nekim narednim izborima koji će svakako doći. Međutim, bez infrastrukture i sa oko 300 pristalica nemaju čemu posebno da se nadaju, iako su ubeđeni da su mnogo moćni.

Trenutno „goje“ Cicvarića, koji u svom gradu neće proći ni malo bolje od oca, kada je držao skute Čedi Jovanoviću, koji se danas potuca po kafanama u ,,čudnom“ stanju. Cicvariću je od „Obojene revolucije“ namenjena Čedina uloga – da sa nekolicinom studenata prikuplja glasove svoje generacije, što je stari fazon iz petooktobarske revolucije.

Sa druge strane ostali su neki politički likovi koji se pokušavaju domoći vlasti na galamu. Ali sa takvima je najteže, i to javnost primećuje. Danima zamajavaju Skupštinu koja traje kao Ivkova slava, a košta građane kao svetog Petra kajgana, pokušavajući da se nametnu kao vođe. Ali to je samo san jednog Sinđića, za koga gotovo sigurno neće glasati ni supruga ni tast. Zašto – on zna, a i neki drugi organi. Kada to bude saznala javnost, a saznaće, biće to kraj ovog umišljenog politikanta.

 Gredeljević je „političko duplo golo“ – njegovi dometi su hvatanje „abrova“ sa sastanaka iz protivničkih tabora pozicije i opozicije, koje redovno saopštava na skupštinskim zasedanjima i to uvek u „blaženom“ stanju. Teško da može da dobaci dalje od pruge, isto kao i onaj ,,veseli” bajker koji dana radnog staža nema, a kome je životna želja, kako je izjavio, da ceo život ništa ne radi! Naravno, treba se izboriti da drugi kuluče za njega, pa ko je naivan – neka poturi leđa.

 Novaković jedini ozbiljan koji radi na sebi, ali…

Treba pošteno kazati da jedini koji, od kojekakve opozicije koja se „rodila“ na zapaljenoj deponiji, ima kvalitete jeste Radovan Novaković, užički advokat. Pokazuje i da ima ozbiljne ambicije, a i obrazovan je mlad čovek. Nastupi u Skupštini mu izgledaju prilično argumentovano, ume da „povuče ručnu“, ali i da povede priču. Jedini gde svi kasne je da je uspeo  da se nametne i preko društvenih mreža, što je važno u ovakvim previranjima. 

Ipak imao je par ozbiljnih kikseva – nije smeo da on, kao pravnik i sin jednog uglednog istražnog sudije, presreće narod po magistrali, učestvije u blokadi prolaznika, putnika i autobusa punih dece. Time je sebi zadao autogol – to neko ko ima ozbiljne političke ambicije apsolutno ne radi. Sa druge strane, politički se može upropastiti ako upadne u političku mantru i dreku nekog Sinđe, Gredeljevića ili bajkera, koji su mu kamen oko vrata. Sa njima mu nema „leba“ ako planira da se bavi politikom, a njihovo „politikanstvo i halabuka“ platio bi svojim glasovima, jer posle svega narodu treba mir, a ne blokirane ulice, vike i dreke koja nikada ništa nikome dobro nije donela. I naravno preko su potrebni stabilni političari iz vlasti i opozicije  koji postaju legitimni samo na izborima i poštuju volju građana a ona je u ovom trenutku na strani vlasti sve do narednog deljenja karti.

 

 Naprednjaci se konsolidovali, gradonačelnica dominira

 Kada su naprednjaci u pitanju, očigledno je da su se povratili iz nokdauna i da su već sada ozbiljno zbili redove. Jelena Raković iznela je glavni teret odsudne bitke,

a njen poslednji govor, koji je pre svega bio ljudski, dobio je veliki publicitet u javnosti. Konsolidovani su redovi, predsednik Skupštine stao je čvršće uz gradonačelnicu, iako i dalje ima popustljiv i tolerantan stav prema opoziciji, što je sa jedne strane u redu i pružena ruka za demokratsku raspravu.

Sve u svemu, klatno se sa ulice vraća na politički teren, što je dobro, jer samo ozbiljni političari shvataju da se vlast ne osvaja na ulici već na izborima, a to vreme sve brže dolazi. I to je jedino pravo merilo, nikako nečija vika i dreka.

GZS (G. Nikolić)